Reizdanjem romana „Dvadeset i četiri zida“ pisac Igor Marojević je iznova pokrenuo mnoga pitanja o ljubavi, vremenu, savremenom društvu, bolesti… Ova potresna priča o ljubavi pod neobičnim okolnostima prvi put je predstavljena čitalačkoj publici pre dvanaest godina, u doba...

ceo tekst

Požar je blistao poput vaskrsenja. Činilo se da će vatreni jezici progoreti noć. Krst se dizao ka nebu, zarobljen u modrom prstenu plamena, poput Hrista u kamenoj grobnici, čekajući na ruke anđela koje će doneti Vaskrsenje. Ali Vaskrsenja nije bilo, ni nade, ni reči da opravdaju surovost....

ceo tekst

Zateknu se u lovu Tito i Čaušesku. Obojica strasni lovci, obojica neprikosnoveni vladari, a i zvanična je poseta, pa je red da se nešto i upuca. I tako, zauzmu pozicije u blizini jedan drugog, i čekaju. Lovačko pravilo kaže da puca onaj kome je divljač bliža. Ali glupa divlja svinja naiđe...

ceo tekst

Zagledani u noćno nebo, stari narodi su tamnu razdaljinu između dvije zvijezde nazivali korak. Vjerovali su da je upravo toliko potrebno da se promijeni svijet sa svijetom. Još da su samo, nekako, mogli doseći do nebeskih staza. Kada sjetna melodija prelazi u veselu, tada se i dio tihog harmonijskog...

ceo tekst

Tek izašlo drugo izdanje knjige „Dvadeset i četiri zida“ predstavlja, praktično, njen drugi recepcijski popravni ispit. Prvi je bio oličen u istoimenoj pozorišnoj predstavi u režiji Žanka Tomića i dramatizaciji Saše Markuš. Premijera je bila zakazana za 12. mart 2003; atentat koji...

ceo tekst

Los Anđeles, noar, meksikanci sa ski-maskama, snaf i odlično pisanje. Molim lepo, meni za dobru knjigu više ne treba. Moram da priznam da sam poslednjih godina znatno izgubio interesovanje za Ellisa. Nisam mislio da ću nastaviti da pratim šta piše. Nisam znao ni da li je u međuvremenu nešto...

ceo tekst

GORANU, U DOBROJ GODINI piše u posveti na prvoj strani novog romana mog prijatelja Ota Oltvanjija, ispod karakteristične karikature kojom on krasi sve svoje posvete. Znam dobro na šta misli: 2010. je godina u kojoj će se pojaviti brojne knjige pisaca kao što smo Oto i ja, ljudi koji su u proteklih...

ceo tekst

Njegov fizički izgled? Tek u tragovima liči na svog dedu, a na oca nešto više, s tim što je, otprilike, troduplo vitkiji. Iako nije krvni srodnik, već dugo je nezaobilazni član porodice. Njega svi pažljivo slušaju bez obzira na doba dana ili noći. Oči svih članova porodice uprte su u...

ceo tekst

U predgrađu Milana, kraj jednog dalekovoda, početkom 1972. godine pronađeno je telo čoveka kojem je bomba raznela nogu. U blizini je otkrivena i veća količina neeksplodiranog dinamita. U džepu je imao dokumenta na ime Vićenco Maljoni, kutiju cigareta „Senior Servis“ bez filtera i...

ceo tekst

Kada život otme sve, kažu da suvo grumenje nade preživi ako košulja ostane na leđima. U ruskim selima se vjekovima čuvala tradicija da svaka kuća mora imati (babuškinom rukom tvorene) sniježno bijele košulje izvezene tako, da i letimični pogled na nečije rukave ukaže čijeg je oca, porijekla...

ceo tekst