U predgrađu Milana, kraj jednog dalekovoda, početkom 1972. godine pronađeno je telo čoveka kojem je bomba raznela nogu. U blizini je otkrivena i veća količina neeksplodiranog dinamita. U džepu je imao dokumenta na ime Vićenco Maljoni, kutiju cigareta „Senior Servis“ bez filtera i fotografiju dečaka kojem je dve godine ranije uputio pismo u kojem pokušava da mu objasni zašto je odsutan i zašto se krije:

„Svet, kao i Italija, podeljen je na dve vrste ljudi: na one koji imaju novac, zemlju, fabrike i kuće, i na one koji nemaju novac i koji moraju da rade kao psi. Pošto je tvoj tata, iako je bogat, stao na stranu radnika, gazde su organizovale nasilnu kampanju protiv njega... Ja i mnogi drugi prijatelji i drugovi borimo se protiv gazda, protiv fašizma i protiv nepravde.“

Ubrzo je utvrđeno da su dokumenta lažna i da je, u stvari, reč o Đanđakomu Feltrineliju, vlasniku ćuvene izdavačke kuće i velikog lanca knjižara, koji je kao pripadnik „Grupe za partizansku akciju“ poslednjih godina živeo u ilegali. Dečak sa fotografije je Karlo, njegov sin, koji je tada imao deset godina.

I evo ga Karlo: nalazimo se kod „Orača“, nešto pred ponoć, upravo je doputovao iz Milana, nosi svoju knjigu „Senior Service“. Uzbudljiva, dramatična i topla, ali često i duhovita priča o ocu i porodici, neka vrsta modernih anti-Budenbrokovih, priča o kulturnoj i socijalnoj istoriji Evrope druge polovine dvadesetog veka.

I kaže Karlo: „Moj otac je bio izuzetna, snažna ličnost, mada se sa nekim njegovim idejama ne slažem. Moja majka, takođe, uspela je da odbrani izdavačku kuću. Između njih dvoje ja sam izabrao treći put. Ja vidim sebe kao eksperta za Boba Dilana.“

Zvuči savršeno, kao neki suptilni porodični kontinuitet. I zaista, glavni razlog Karlovog dolaska u Beograd je koncert Boba Dilana. Ali to nije sve. Nema tog Dilanovog koncerta u svetu na kojem se Karlo Feltrineli neće pojaviti. Ja sam, u stvari, „grupi“, kaže Karlo otvoreno. I stvarno, sledećeg dana u Areni, u „fun pitu“, odmah uz podijum, zatičemo nekoliko njegovih prijatelja iz celog sveta. Vezuje ih jedino Bob Dilan. I konstatujemo da smo imali sreće: Dilan je to veče u Beogradu bio bolji nego ikad. Neke pesme neprepoznatljive, muzika na trenutke pomalo aljkava, ali sve apsolutno impresivno.

Međutim Karlo nije samo ekspert za Dilana. On je danas i vlasnik izdavačke kuće Feltrineli i lanca od 100 knjizara u Italiji, kao i jednog broja knjižara u Evropi. Po tome s kakvom je znatiželjom obilazio knjižare u Beogradu, mogu da zaključim da će možda i Srbija doći na red. Ali ono što je najvažnije jeste da je ova izdavačka kuća, i pored velikih potresa posle tragičnog kraja njenog osnivača, i dalje vodeća kulturna institucija u Evropi. Primer kako jedan izdavač može ne samo da prati kulturnu istoriju, već i da je podstiče i stvara.

U knjizi „Senior Service“, ova priča o izdavačkom kontinuitetu i hrabrosti, uzbudljiva je i zanimljiva koliko i priča o ocu, briljantnom intelektualcu koji završava kao neuspeli revolucionar i naivni „antikapitalistički“ terorista. Sve je tu, od Pasternakovog „Doktora Živaga“ i „Leoparda“ Đuzepea Tomaza di Lampeduze, do Čegevarinog „Dnevnika“, Milerove „Rakove obratnice“ i drugih dela koja su obeležila epohu.

Posebno je zanimljiva priča o objavljivanju romana „Doktor Živago“, koji se prvi put pojavio kod Feltrinelija 1957. godine, i za koji ovaj izdavač i danas drži svetska prava. Fascinantna je prepiska između Pasternaka i Đanđakoma Feltrinelija, koju je autor pronašao u zaostavštini svog oca, kao i u nedavno otvorenim arhivama KGB-a. Tako, recimo, Pasternak u pismima na ruskom, pod pritiskom tajne policije, odlučno zahteva od izdavača da knjigu ne objavljuje, a zatim slede pisma na francuskom poslata posebnim kanalima, u kojima Pasternak moli Feltrinellija da što pre objavi njegov roman.

U knjizi „Senior Service“ Karlo Feltrinelli ne razrešava misteriju o smrti svog oca niti podgreva sumnje da je to bio zločin koji su režirali fašisti ili tajna policija, što se i danas povremeno može čuti u italijanskoj javnosti. On jednostavno zaključuje: „Kada se umre za sopstvene ideje, onda je to najradikalnija od svih bajki.“