Postoje knjige koje ste pročitali i knjige koje su vam promenile život. Ove druge su one koje su vas odredile kao čoveka, ženu, takvima kakvi ste i dan danas. One su vam razbistrile mozak, poljuljale i izgradile stavove i stvorile od vas jedinku koja razmišlja na određen način o politici, ekonomiji, ljubavi, filozofiji...One su vam, da možda to i ne znate, odredile profesiju, prijatelje. One su krivci za većinu stvari koje vam se dešavaju u životu.
Ovo je spisak knjiga koje su uticale na mene. Ja ih, naravno od srca preporučujem, iako to ne znači da sam ja jedno savršeno biće, uzor mladima i srećna, ostvarena žena. Uglavnom to nisam, ali da mi nekad davno, mama i tata nisu stavili u ruke knjigu Momo, Majkl Endea, ja verovatno ne bih bila to što jesam danas.

1. MOMO- Majkl Ende, već sam rekla zašto je ova knjiga na spisku. Zbog ove knjige, male devojčice Momo, velike kornjače Drusile i ostalih junaka sam postala book lover! Da su mi sa 6 godina dali Malog Princa, verovatno nikad ne bih zavolela knjige i tu grešku pravi većina roditelja. Mali Princ nije za malu decu!

2. VELIKI GETSBI- F. Skot Ficdžerald, američki klasik koji mi je najbolje objasnio da je skoro uvek bolje samo želeti nego i imati taj predmet želja.

...kako se Dejzino belo lice približavalo njegovom, tako mu je srce tuklo sve jače i jače. Znao je, kad poljubi tu devojku i svoja neizreciva priviđenja venča s njenim prolaznim dahom, mašta mu više nikad neće besneti kao mašta gospoda boga. Zato je pričekao, osluškujući još nekoliko časaka.....zatim ju je poljubio. Pri dodiru njegovih usana, ona se za njega rascveta kao cvet, i inkarnacija se završi.

3. KLANICA PET, Kurt Vonegat- odličan primer kako treba da koristimo humor dok se nosimo sa životnim teškoćama.

Kad su stigli do klanice, Bili je ostao u kolima, sunčajući se. Drugi su otišli da traže suvenire. Kasnije u životu, Tralfamodarci će savetovati Bilija da se usresredi na srećne trenutke svog života a da ignoriše nesrećne- da zuri samo u lepe stvari, dok večnost nikako da prođe. Da je ova vrsta selektivnosti dostupna Biliju, on bi kao svoj najsrećniji trenutak mogao odabrati suncem natopljeno dremanje u zadnjem delu kola.

4. 1984, Džordž Orvel- obavezna literatora za sve koji su preživeli komunizam, devedesete godine dvadesetog veka u Srbiji ili sve one kojima je ispran mozak fejsbukom ili medijima koji opstaju u trazicionim zemljama. Možda ćete, posle čitanja ove knjige, poželeti da svoj kompjuter bacite kroz prozor ili bar da ne gledate sve što vam je plasirano...

Pero mu je sa uživanjem klizilo po glatkom papiru i ostavljalo za sobom krupnim, urednim i velikim slovima:
Dole Veliki Brat, Dole Veliki Brat, Dole Veliki Brat, Dole Veliki Brat DOLE VELIKI BRAT

5. BRAĆA KARAMAZOVI, F. Dostojevski- finalno delo ruskog klasika za koje su čak i Frojd i Kafka rekli da je masterpiece književnosti ( a i nisu baš imali sličan pogled na svet kao autor). Pored Čehova, jedini pisac uz kog lijem suze. A svo sivilo i sumorni ambijenti su jedino što postoji na celom svetu i iako tako mračno i teško ne bih ga nikad napustila . I hvala mu na sturim opisima prirode i rečenicama koje teku tako lako, iako je ovo zapravo najsavršenije ikad napisano delo psihoanalize ljudske prirode

Život je raj, i svi smo mi u raju, ali mi to nećemo da znamo. A i kada bismo hteli da znamo, odmah bi sutra na celom svetu nastao raj....

6. LOVAC U ŽITU, Dž. D. Selindžer- mislim da sam zbog Holdena postala doživotni cinik ( možda i zbog tate, ako je cinizam nasledan...). Oduvek sam tražila ženskog književnog junaka, cinika, kao što je glavni junak ove knjige. Nisam uspela, ali sam ga zato sama stvorila u jednoj svojoj knjizi. Holdena možda nećete voleti ako imate 15 godina, ali ako ga ne volite kasnije onda znajte da imate ozbiljan problem u životu. Nađite neku svoju radost. Ili se bar pretvarajte. Učinite, pobogu, nešto!

„ Život jeste igra, mladiću. Život jeste igra koju igraš poštujući pravila.“
„ Da, gospodine. Znam. Znam da je tako.“
Igra, ma nemoj. I to mi je neka igra. Ako se nađeš na onoj strani gde su sve sami grofovi, onda je igra, u redu, to priznajem. Ali ako se nađeš na drugoj strani, gde nema nikakvih grofova, kakva je to igra? Nikakva. Nema igre.

7. GOSPODAR PRSTENOVA, Tolkin- ova knjiga je na spisku jer mislim da sam zbog nje naučila da pišem sastve iz srpskog, dnevnik koji sam sakrivala od ukućana, ljubavna i oproštajna pisma, romane, na kraju krajeva. Ako ovu knjigu pročitate na vreme ona će vam toliko raspaliti maštu da ćete kad tad nešto napisati. Makar to bio blog. A tu je i Aragorn. Princ nad prinčevima, kralj nad kraljevima, junak, heroj, pravi muškarac. Pored njega svi ostali muškarci na konjima su patetični. Otud moja dugogodišna ali na kraju uspešna potraga za jednim baš ovakvim muškarcem. Isplatilo se.

...i kad se posle nekog vremena okretoše i pogledaše unazad, videše kralja od zapada gde sedi na svom konju, sa vitezovima oko sebe, a sunce na smiraju ih je obasjavalo i činilo da im oprema blista kao crveno zlato, a beli plašt Aragornov bio je pretvoren u plamen. Onda Aragorn uze zeleni kamen i podiže ga, i neka zelena vatra zasja iz njegove šake.

8. UBITI PTICU RUGALICU, Harper Li- knjiga zbog koje sam zavolela Američki Jug, jedno rasističko podneblje puno seljaka (hm, zvuči poznato). Pored toga, najbolja ikad napisana knjiga iz dečje perspektive. Pritom, ova spisteljica je najbolja drugarica Trumana Kapota ( obožavam ga, ali nisam ga stavila na spisak...ne mogu sve, ne bi bilo kraja...) I na kraju, da kažem da joj je ovo jedino delo za koje je odmah i dobila Pulicera. I povukla se. Pa da, sve je tu rekla. To su mnogi od domaćih pisaca trebali da urade odavno...

Atikus je bio u pravu. Jedanput je rekao da nikad stvarno ne možeš upoznati čoveka ako ne obuješ njegove cipele i ne prošetaš u njima. Meni je bilo dovoljno i da samo malo postojim na Redlijevoj verandi. ...idući kući, osetih se vrlo starom, no pogledavši u vrh nosa ugledah sitne zamagljene loptice, ali ne zadugo jer me od razrokog gledanja hvata vrtoglavica. ...idući kući pomislila sam da ćemo Džem i ja odrasti, ali da nam više nije ostalo bogzna šta da naučimo izuzev, možda algebre.

9. STO GODINA SAMOĆE, G. G. Markes- ova knjiga me je sa 13 godina toliko opčinila da sam je celu prepisala u 6 svezaka. Nisam se mirila dok nisam prepisivanje završila a moji roditelji su me gledali kao ludu tinejdžerku i sigurno se ozbiljno plašili. Mislim da je to dovoljan razlog da bude na ovom spisku.

....da je prošlost jedna laž, da pamćenju nema povratka, jer je svako staro proleće nepovratno i da je čak i najluđa i uporna ljubav u svakom slučaju samo prolazna istina.

10. SLIKA DORIJANA GREJA, Oskar Vajld- remek delo o tome kako da živite život u čistoj dekadenciji. Ako ništa drugo, samo gej može da vam objasni kako da uvek izgledate najbolje u svom društvu.

Ipak, ona ga posmatra svojim lepim unakaženim licem i onim surovim osmehom. Njena svetla kosa blista na ranom suncu. Njene plave oči gledaju u njegove. Obuze ga osećanje beskrajnog sažaljenja, ne zbog sebe, nego zbog svog naslikanog lika. On se već promenio i menjaće se još. Njegova zlatna boja prerašće u sivu. Crvene i bele ruže će svenuti. Za svaki greh koji počini, jedna mrlja će narušiti njegovu lepotu. Ali on neće činiti greh....odoleće iskušenju.