Svaki dan u prevozu provedem približno sat vremena – od kuće do posla i nazad. Negde u decembru, 2009. godine, u povratku sa posla svratio sam do knjižare i kupio knjigu „Ne daj mi nikada da odem“ Kazua Išigura. Nakon toga otišao sam do Slavije da sačekam prevoz do kuće. Na stanici sam iz kese izvadio knjigu da je prelistam. Malo zatim počeo sam i da je čitam. Sa čitanjem sam nastavio i u autobusu. Do Zemuna sam pročitao gotovo trideset strana. Tako sam se navukao na čitanje u gradskom prevozu.

Pre nego što sam počeo da čitam u autobusu onih sat vremena sam trošio na gluposti: ako se uopšte može reći da sam to vreme trošio. Ono je jednostavno prolazilo neiskorišćeno. Uglavnom bih gledao kroz prozor, ili bih proveravao mejl, twitter, facebook… Ponekad bih i prisluškivao neki zanimljiv razgovor koji mi se odvija iza leđa – to i danas ponekad radim :)

To sa čitanjem u prevozu mi se desilo slučajno. Drago mi je što mi se to desilo ali mi je istovremeno krivo što do toga nisam sam došao, nekakvim preračunavanjem i sl. Ni sam ne znam koliko puta sam u autobusu sedeo sa knjigom a da mi nikada nije palo na pamet da tu knjigu čitam.

Ispod je spisak knjiga koje sam od tada pročitao u putu od kuće do posla i nazad. Svaku od navedenih knjiga možete pročitati bez bojazni da ćete protraćiti vreme: i to ne zbog onog „razloga“ da je važno da se čita pa šta god to bilo, već što su sve dobre. Ne sve podjednako, naravno, neke su bolje od drugih. Posebno bih izdvojio nekoliko knjiga za koje slobodno mogu da kažem da su remek-dela (ili im malo nedostaje da to budu): Roberto Bolanjo – „Čile noću“, Tomas Bernhard – „Beton“, Fernando Valjeho – „Bogorodica plaćenika“, Džon Fauls – „Čarobnjak“ i Miodrag Bulatović – „Crveni petao leti prema nebu“.

Spisak je napravljen po sećanju i ne predstavljda redosled kojim sam čitao. Na spisku se ne nalaze knjige koje sam čitao mimo gradskog prevoza.

1. Mišel Uelbek – „Mogućnost ostrva“
2. Džon Fauls – „Čarobnjak“
3. Rejmond Čendler – „Veliki san“
4. Bret Iston Elis – „Manje od nule“
5. Bret Iston Elis – „Glamurama“
6. Roberto Bolanjo – „Čile noću“
7. Kazuo Išiguro – „Ne daj mi nikada da odem“
8. Žean Silvijus & Pjer de Rijne – „Đavolova papinica“
9. Vule Žurić – „Nedelja pacova“
10. Horhe Franko – „Rosario Makaze“
11. Hanter S. Tompson – „Dnevnik ruma“
12. Imanuel Kant & Benažamen Konstan – „Pravo na laganje“
13. Bojan Babić – „Neljudska komedija“
14. Sebin Bering-Guld – „Knjiga o vukodlacima“
15. Feliks Timermans – „Seljakova molitva“
16. Volter – „Podsetnik za životopis gospodina De Voltera“
17. Viktor Peljevin – „Život insekata“
18. Viktor Peljevin – „Omon Ra“
19. Viktor Peljevin – „Sveta knjiga vukodlaka“
20. Viktor Peljevin – „EmpireV“
21. Viktor Peljevin – „Šlem užasa“
22. Tomas Bernhard – „Beton“
23. Tomas Bernhard – „Autobiografski spisi (Uzrok, Podrum, Dah, Hladnoća, Dete)“
24. Tomas Bernhard – „Moje nagrade“
25. Fernando Valjeho – „Bogorodica plaćenika“
26. Hari G. Frankfurt – „O proseravanju“
27. Branislav Petronijević – „Spiritizam“
28. Vilijem Kruks – „Psihičke sile i spiritizam“
29. Ana Rodić – „Korenje“
30. Robert Luis Stivenson – „Neobičan slučaj dr Džekila i g. Hajda“
31. Venedikt Jerofejev – „Moskva – Petuški“
32. Mario Vargas Ljosa – „Pohvala pomajci“
33. Rju Murakami – „U miso supi“
34. Tao Lin – „Iiiii iii iiii“
35. Artur Rembo – „Pesme vidovitog“
36. Miodrag Bulatović – „Crveni petao leti prema nebu“
37. Samjuel Beket – „Malone umire“
38. Dino Bucati – „Prodavnica tajni“
39. Nil Gejmen – „Knjiga o groblju“

Nešto sam sigurno zaboravio!

Pre jedno mesec dana uhvatim na TV-u deo nekog francuskog filma. Drugi svetski rat u okupiranoj Francuskoj. Grupa dečaka podeljenih u dve ekipe takmiče se u šumi – nešto poput onih takmičenja u orijentaciji u prirodi. Jedna ekipa je nešto sakrila a druga to treba da nađe. U toku takmičenja jedan od dečaka iz druge ekipe pita „Koji je danas dan?“. Odgovore mu da je sreda. „A koji je datum?“ upitao je zatim. Uz malo negodovanja i iščuđavanja zašto pita nešto što svi znaju, pa i on, rekli su mu da je 23. jun 1943. godine. Zastao je i rekao im: „Da li ste svesni da se više nikada neće ponoviti sreda, 23. jun 1943. godine?!“. Nisu odreagovali. Samo su nastavili da traže to što su već tražili.

Da li ste svesni da se više nikada neće ponoviti utorak, 7. jun 2011. godine?!