Možda je za sve kriva izreka “Ko čeka taj dočeka”. Verujem da joj je namera bila da potakne strpljenje. Ali, stvarnost pokazuje da se ta namera nije ostvarila. Naprotiv, protumačena je tako da većina žena i muškaraca provede život čekajući na sreću koja će stići jednoga dana, čekajući da se ljubav “desi”, čekajući da dođu bolja vremena, čekajući da drugi ljudi nešto uvide ili prestanu da se ponašaju na način na koji to sada čine. Istina je da se takva vrsta čekanja nikada nije isplatila. Samo nas je odvlačila od sopstvene odgovornosti, igranja glavne uloge u svom životu i činjenice da sve što postoji jeste sadašnje vreme koje treba ispuniti akcijom i Ljubavlju.

Sasvim je drugačija ona vrsta čekanja kada činimo najviše što možemo, neopterećeni rezultatom, nepritisnuti ciljem, nezarobljeni ishodom. Kada smo u stanju da uvidimo lepotu putovanja a ne stizanja, lepotu i važnost svakog koraka, a ne odredišta. Tada, dok smo zaokupljeni životom koji nam se upravo dešava, kada smo prisutni u sadašnjosti i predani onome što činimo, rezultat dolazi lako, neisprljan tenzijom, neumanjen stresom, neuvećan postignućem.

Šta onda činiti kada je u pitanju Ljubav za koju znamo da daje smisao svemu i da predstavlja samu svrhu života? Čekati ili ne čekati, pitanje je sad? I jedno i drugo – glasi jedini istinit odgovor koji se krije u preseku suprotnosti, u jedinstvu onoga što se na prvi pogled isključuje.

Poznajem veliki broj žena koje čekaju da im se ljubav dogodi, da ih odnekud strefi Amorova strela ili ih preplavi emotivni cunami. Neke od njih čekaju već godinama i često me pitaju: “Šta ti misliš, šta se to desilo sa današnjim muškarcima? Zašto više nigde nema ljubavi?”. Nekima od njih dogodi se upravo ono o čemu su maštale: poleti čitav roj leptirova i zagolica im stomak, nepca i maštu. Uzbuđene i zanosne predaju se tom divnom osećanju, tim raširenim rukama koje otkrivaju čvrsta muška prsa spremna da ih na njih sviju. Prođu neki meseci puni strasti i vreline. A kada ih ponovo sretnem, toj pojavi nadenu sasvim drugačije ime: ljubavni fijasko, emotivna kataklizma, još jedno razočaranje i odluka da se više nikada tako ne otvore. Pitaju me: “U čemu je stvar? Zašto su sve ljubavi tužne i zašto sve moraju da bole?”

Niko nije uspeo da uteši slomljeno srce niti da zašije dušu koja se rasparala. Ali važno je znati da nije Ljubav ta koja ga je slomila, nije ona ta koja je razočarala – u pitanju su uvek naša izneverena očekivanja, naša iluzija da će se pojaviti neko ko će nas učiniti srećnima i celima i na koga smo, još od davnina osuđeni da tražimo svoju polovinu, čekali celoga života.

Jednoga dana ćemo se probuditi i postaće nam jasno da se Ljubav nalazi u nama samima, a ne negde spolja; njen izvor je u našoj duši i niko nam je drugi ne može doneti niti svojim sadržajem napuniti naše ljubavno vrelo. Stoga je ne možemo čekati, jer ona nema odakle da stigne. Ona je već tu. Mi smo ti koji Ljubav možemo ohrabriti da se u svoj svojoj lepoti i sjaju predstavi svetu i ljudima, i mi smo jedini koji je možemo uveriti da se nema čega plašiti, jer ona je najjača! Od nas zavisi da li ćemo je podstaći da uvek preduzme prvi korak i pruži ruku prijateljstva ili ćemo je pustiti da na tu ruku čeka, nekada dugo, nekada doveka.

Ono što moramo znati to je da je Ljubav uvek manja od onoga kolika može biti, te da je pustimo da se slobodno razvija i uvećava.

Treba da znamo da je Ljubav uvek sada, a ne juče ili sutra, i da ni jedna vrsta čekanja na bolje dane ili prilike neće doneti pogodnije vreme za Ljubav od onog koje je ovog trenutka. Blagosloveni smo što je možemo davati drugima bez straha da ćemo je potrošiti, jer ona je nepotrošna i deljenjem se umnožava. Naša Ljubav uvek zavisi od nas, od naše želje i volje da shvatimo kako je naša priroda ista, kao i da potičemo od istog Izvora i da tome prestanemo da se odupiremo. Ljubav je i snažna i krhka i ranjiva i nepobediva u isto vreme. Znajući to, smemo je pustiti da se na različite načine ispoljava. Kada to učinimo, otvoriće se naše duhovne oči i mi ćemo videti da je ista ta Ljubav i u drugima – slaba i jaka, nežna i moćna, ponekad sakrivena ispod površine.

Kada takvu Ljubav ponovo prepoznamo u sebi, tada se pitanje čekanja više neće ni postavljati. U svemu i u svima bićemo u stanju da je otkrijemo. Nećemo brojati dane do trena kada će u naš život zakoračiti pravi muškarac, ili prava žena: znaćemo da će doći jer vrata su sada širom otvorena!