BONTON - KNJIGA O LEPOM PONAŠANJU

Šta je bonton?

Budite fini i dozvolite drugima da budu fini prema vama. Ne zaboravite na četiri osnovne reči koje možete da primenite u svakoj neprilici: hvala, oprostite, molim i izvolite i ubrzo ćete osetiti rezultate lepog ophođenja.

Šta je bonton? Bukvalno prevedena francuska reč bonton znači dobar ton. Ali čemu služi? Odgovor na ovo pitanje nije tako jednostavan kao što izgleda. Bonton označava pravila lepog i pristojnog ponašanja u svakodnevnom životu. Mišljenje da je bonton lepo ponašanje u visokom društvu nije tačno, jer bonton predstavlja smernice ponašanja za sve, uvek i svuda, bilo da smo sa nekim ili sami. Tekuće potrebe ljudi zahtevaju stalno menjanje, usavršavanje i prilagođavanje bontona, pa činjenica da je nekad bilo pristojno srkati kafu ne znači da i danas treba da čujemo te zvuke za stolom. Zato se kaže da je svrha bontona nije da sputava ljude jer je prilagodljiv situaciji i atmosferu čini prijatnom. Uvažavanje pravila ponašanja na nekim mestima pokazuje da ih poštujemo (pozorišta, crkve...), tako da nema mesta tvrdnjama da je bonton rezervisan samo za snobove.

U porodici dete uči osnove bontona, a u školi I u kontaktu sa drugim ljudima se usavršava. Ono što nam vaspitne ustanove i sredstva javnog informisanja danas nude najčešće ne daje željene rezultate. Većina pravila koja unose nepotrebne formalnosti sa pravom su izbačena iz upotrebe, a preostala su prilagođena savremenim uslovima.

Obnavljanje osnovnih normi lepog ponašanja dovelo bi do harmoničnijih odnosa među ljudima. Svakako, bez pridržavanja previše strogih pravila koja guše, ali poznavanje granica pristojnosti svakako je neophodno.

Lepo ponašanje ima svrhu da nam omogući da se prijatno osećamo u društvu, ali i da ne uznemiravamo druge nepristojnošću. Kad pravila bontona preovladaju u društvu, postaju zaštita od neotesanih i nepristojnih ljudi. Da bi se to postiglo, potrebno je podići ljudsku svest na viši nivo.

Bonton koji bi bio primenljiv svuda na svetu ne postoji, ali postoje pravila čije poštovanje čoveka definišu kao humano i razumno biće. Velikim delom bonton se bazira na tradiciji. To što Englezi piju čaj u 17 sati ne podrazumeva nužno i lepo ponašanje. Ali dizanje malog prsta pri podizanju šoljice čaja jeste odraz prefinjenosti. U zavisnosti od kulture variraju mnogi maniri. Japanci se, na primer, u znak poštovanja duboko klanjaju, u jednoj azijskoj kneževini najveće gostoprimstvo izražava se masažom ili je možda bolje to nazvati gaženjem, Eskimi se pozdravljaju trljanjem nosa o nos, pripadnici jednog plemena u Južnoj Africi plaču od sreće kad se vide, a u Pakistanu žene se pozdravljaju ljubljenjem u obraz, ruku i pletenicu.. Jedan od manira koji je u našoj kulturi neprihvatljiv, kod severnih naroda i Nemaca predstavlja osnovu pristojnosti: pohvala domaćici podrigivanjem na kraju obroka. Iako je očigledno da se treba ponašati na kulturan način, principi koji nas na to inspirišu vremenom se menjaju. U antičkom Rimu običaj da se jede ležeći na niskim divanima bio je vrhunac otmenosti. Posle pada Rimskog carstva varvari su uveli običaj obedovanja za stolom, kao što se čini i danas. To što su se njihovi ručkovi pretvarali u prožidranje uz pomoć ruku, to je druga priča, ali su nesumnjivo uneli primesu civilizovanosti.

I komunikacija između osoba muškog i ženskog pola vremenom se izmenila i omogućila veću bliskost i slobodu, ali javile su se i zamerke. Mladićima se zamera bahatost, javno ismevanje i ponižavanje drugih, dobacivanje na ulici, ponašaju koje se ne može nazvati kavaljerskim, šovinizam i mačo stav. Devojkama se danas može zameriti previše slobodno ponašanje, preterana opterećenost izgledom, nepoš tovanje sebe, ogovaranje. Uopšteno govoreći, I jednima i drugima može da se zameri nekultura, nezrelost, vulgarnost, psovanje, konformizam, podela ljudi prema materijalnim mogućnostima, sklonost predrasudama, otuđenost od religije, prevelika upotreba alkohola…

Autor prve knjige napisane na ovu temu je monsinjor Delakaza, crkvenog velikodostojnik i naučnik koji je živeo u 16. veku. Knjiga je imala je zadatak da razgraniči društvene slojeve: bogati su morali da poštuju pravila lepog ponašanja, a ista ta pravila su prost narod osuđivala da takav i ostane…