QED - NEOBIČNA TEORIJA SVETLOSTI I MATERIJE

Voleo bih da vas ponovo impresioniram širokim rasponom fenomena koje opisuje teorija kvantne elektrodinamike. Gotovo da je lakše to reći na suprotan način: teorija opisuje sve fenomene fizičkog sveta osim gravitacionih efekata, tj. sile koja vas drži u stolicama (zapravo, pretpostavljam da se tu radi o sadejstvu gravitacije i učtivosti), i fenomena vezanih za radioaktivnost, koji uključuju atomska jezgra i njihove skokove između energetskih nivoa. Tako, ako izostavimo gravitaciju i radioaktivnost (tačnije rečeno, nuklearnu fiziku), šta nam preostaje? Benzin koji sagoreva u automobilu, pena i mehurovi, tvrdoća soli ili bakra, otpornost čelika. Zapravo, biolozi pokušavaju da interpretiraju što je više moguće podataka o životu u terminima hemije, a kao što sam već pomenuo, teorija koja stoji iza hemije je kvantna elektrodinamika.

Neophodno je razjasniti sledeće: kada kažemo da se svi fenomeni fizičkog sveta mogu objasniti ovom teorijom, mi to, zapravo, ne znamo. Većina poznatih fenomena uključuje ogromne brojeve elektrona, tako da je našim ograničenim umovima veoma teško da prate toliku složenost. U takvim situacijama, možemo koristiti teoriju da bismo grubo razjasnili šta bi trebalo da se dogodi, i to je ono što se, uglavnom, u takvim uslovima događa,. Ali, ako u laboratoriji izvedemo eksperiment koji uključuje samo nekoliko elektrona u jednostavnim uslovima, tada možemo izračunati sve što bi se moglo desiti veoma precizno, i izmeriti sve takođe veoma precizno. Kad god su takvi opiti vršeni, teorija kvantne elektrodinamike se pokazala jako uspešnom.

Mi, fizičari, uvek proveravamo da bismo utvrdili da li postoji neki problem sa teorijom. To je od suštinskog značaja, jer je interesantno upravo ukoliko sa teorijom ima problema! Ali do danas nismo pronašli ništa problematično vezano za kvantnu elektrodinamiku. Ona je, stoga, usudio bih se da kažem, dragulj fizike – naš najvredniji posed.