NEĆEMO O POLITICI

Nedelja je. Dve razbarušene prilike u dnu zadimljene sale restorana „Proleće“ povikaše: Živeo rođendan!, u momentu kada se Bora pojavljuje na vratima. Napolju, ceo Beograd – a i cela zemlja – uživa u kolotečini višedecenijskog zimskog sna. Promukli glasovi pripadaju Kumu i Peđi, Borinim prijateljima koji, zabavljeni svojim večnim izgovorima, naručuju još litar vina i litar kisele.

Živopisna jednoličnost kafanske stvarnosti nastavlja da se odmotava... Opšti nemar za to šta će biti sutra, zapostavljanje sopstvenog života, prepuštanje matici svakodnevne rutine – sve su to životni stavovi kafanskih junaka koji ispraćaju ekstatične noći i dočekuju sumorna jutra.

Kroz trivijalne, gotovo apsurdne dogodovštine, Branko Dimitrijević lucidnim humorom skenira jednu zamrznutu sliku Beograda osamdesetih godina prošlog veka, vremena bezbrižnog propadanja. Ovaj kaleidoskop ogledala poziva i nas da uronimo i da sednemo za karirani sto sa ružom u pivskoj boci i da zajedno sa Borom, Peđom i Kumom popijemo jednu s nogu, pa makar to trajalo do zore.

„Reklo bi se da je riječ o nekakvom muktaškom naraštaju što ga čine probisvijeti i pijanci, narkomani, potucala i tucači, prodavači zjala i ’niškoristi’... kad u tom praznom odsječku njihove egzistencije ne bi bilo toliko nepatvorene tuge i usamljenosti.“
Igor Mandić

Branko Dimitrijević se rodio u Beogradu, a onda malo skitao po svetu, pa se malo vratio, a sve to vreme je pomalo i pisao. Napisao je romane Hoćeš li da popiješ nešto, Oktoberfest i Nećemo o politici, te drame za odrasle Poseta morske tetke, Ljubavni jadi Vudija Alena, Godo na usijanom limenom krovu, a koautor je drame Čekaonica. Za decu je napisao drame Kuku tri Todora, Trtica rajske ptice, Kakao i čokolada i kapetan Crna Brada i Čarobno kresivo. Verovatno je i još nešto napisao i još nešto radio sem pisanja, ali neke stvari u ovom našem životu bolje je prepustiti zaboravu.