DUG PUT KROZ MRAČNU NOĆ

Dug put kroz mracnu noc jedno je od najznacajnijih dela moderne japanske književnosti. Šiga Naoja je utemeljio nov pripovedacki postupak: jednostavan i dinamican opis stvarnosti sveta. U Japanu ga zovu bog romana. Knjiga ima Prolog i cetiri dela i prožeta je elementima iz pišcevog života. Glavni lik je Tokito Kensaku. Naoja je smišljeno nazvao svog junaka: Tokito znaci prepustiti vremenu, a Kensaku stvarati skromnošcu. Samim imenovanjem, pisac nagoveštava licnost koja teži skladnom a ne buntovnickom. Radnja se postepeno razvija, prateci sazrevanje licnosti glavnog junaka, od rane mladosti, preko traganja za životnom saputnicom, do pocetka bracnog života. Skoro svi dogadaji, kako u spoljnjem tako i u unutrašnjem svetu likova, kazuju se iz perspektive glavnog junaka. Naoja je stalno u potrazi za životom, iako je svestan tamne strane ljudskog postojanja. Skoro svi likovi u ovom delu su dobronamerni i imaju pozitivan stav prema životu. Niko ne nosi mrak u dubini duše. Japanski kriticari poredili su Dug put kroz mracnu noc sa biljkom koja pruža svoje grane i lišce prema suncu. Za pisca ovog romana rekli su: „Njegova duša ne poznaje dramu. Njegova muka je muka drveta koje raste.”
Izuzetno poštovan, cenjen i omiljen pisac u Japanu Šiga Naoja (1883–1971) živeo je i stvarao u skladnom porodicnom okruženju. Ali kao mladic imao je veoma napet odnos sa ocem. Tako je sukob izmedu oca i sina postao jedna od najvažnijih tema u njegovim književnim delima. Rodio se u malom gradu Išinomaki (severni deo ostrva Honšua), u uglednoj porodici sa dugom tradicijom, ciji su preci bili samuraji. Sele se u Tokio, kada mu je bilo dve godine. Upisao se na Carski univerzitet u Tokiju da studira englesku književnost. Kasnije je upisao studijsku grupu japanske književnosti, samo da bi izbegao vojnu obavezu. Ubrzo je odustao od studija i posvetio se književnom životu. Uprkos uticaju evropskih pisaca, izgradio je sopstvenu poetiku pripovedanja sa istocnjackim senzibilitetom. Njegova prva knjiga je zbirka prica Rume (1913). Napisao je više autobiografskih romana: Tokito Kensaku, Pomirenje, Kod Kinosakija, Jedan covek, smrt njegove sestre...