NE! NEĆU DA SE UČLANIM U KLUB LJUBITELJA KNJIGA

Da li ste spremni da prihvatite svoje godine? Kakav život želite da vodite posle šezdesete?   „Nikad!“, reče Mari Šarp pošto joj prijateljica predložila da se učlani u klub ljubitelja knjiga kad napuni šezdesetu. „Članovi takvih klubova uvek s mukom moraju da savladavaju knjige kao što su Mandolina kapetana Korelija ili, ne daj bože, Bog malih stvari. Uvereni su da neprestano moraju da podbadaju svoj mozak štapom kako bi nastavio da radi. Međutim, mozak ti ili radi dobro ili ne. Uostalom, i ne želim više da budem mlada i da me nešto stalno podstiče.“

„Ne mislim da su one starkelje koje život provode prelazeći Mongoliju biciklom u osamdesetoj, i jedreći padobranom u devedesetoj, sjajni predstavnici poznog doba. Mislim da su oni jednostavno žalosni gubitnici koji ne mogu da se pomire sa starošću. Želim da radim ono što rade stari, ne ono što rade mladi.“   Iako premlada da ugradi lift na stepeništu, ali ne toliko mlada da ne uživa u udobnim cipelama, Mari ipak stari – i oduševljena je time! Pomalo se pita treba li da odustane od seksa – „Jao! Jao! Jao!“ – no, tu su stvari koje to mogu da nadomeste, kao što je, na primer, ponovno zaljubljivanje – ali ovoga puta u malenog unuka, Džina.  

Džangrizav, oštar, dirljiv i smešan – ovakav dnevnik nastaje kad Bridžet Džouns ostari i postane mrzovoljna matorka.