DVA DOBRA RAZLOGA DA SE OKUPATE nauka o svakodnevici

Ovo je jedna od najzanimljivijih knjiga koje sam do sad pročitala. Ona pokriva situacije od toga zašto čovek zeva pa do situacije kada i zašto vrapci pozivaju ostatak jata da podele hranu koju su pronašli. Napisana je vrlo jednostavnim i zanimljivim rečnikom pa je svako lako može razumeti iako ponekad opisuje kompleksne zakone fizike i hemije. Situacije koje su opisane su često one o kojima nikada ranije niste razmišljali a kriju neverovatne zanimljivosti kada se sagledaju iz određenog ugla. Stil pisanja je toliko dobar da vas tera da čitate poglavlje za poglavljem bez prestanka. Posle čitanja ove knjige nikada više nećete isto gledati na stvari koje vas okružuju a opisane su u njoj. Sećaćete se svih detalja i stalno se smeškati kada ih prepoznate u svakodnevnom životu te ćete to morati da podelite sa osobom koja je pored vas.

Ko je u školi voleo kontrolni iz fizike? Ko je uošte voleo same časove hemije? Školski sistem je ovde oduvek težio tome da pred sobom vidite straaaaaaaaaaašnog profesora/ku koji ima božansko znanje koje će svojom milošću predati jadnim, bednim i glupim učenicima. Efekat se obično pojačavao nagomilavanjem nerazumljivih termina koje niko nije mogao da poveže sa pojavama iz svakodnevnog iskustva, da bi se na kraju javilo pitanje – ’a kad će to meni zatrebati u životu?’. Plodno tle za teoretičare zavere da kažu kako je to deo plana da se stvori neuka i nesamostalna populacija. A svi oni naši konzervativni krugovi koji misle da je obrazovanje gomila informacija uskladištenih u sivim ćelijama, a proces školovanja shvataju kao kuluk (’dok ne zagreješ stolicu...’) bez kog je ’sve to neozbiljno’, nikako da odgovore na pitanje gde su to naši naučnici i kako to da doprinos ljudskoj civilizaciji daju upravo ona društva koja nauku najpre predstavljaju na popularan, oni bi rekli ’prizeman’, i prijemčiv način. Knjiga daje samo neke situacije, pošto ih ima bezbroj, iz svakodnevnog života koje će pokazati da se zakoni fizike nalaze svuda oko nas i da nije potrebno posezati za komplikovanom terminologijom, kojom ionako neko najčešće prikriva svoje neznanje, već da mogu biti objašnjeni i pomoću primera o Peri Kojotu i Aristotelu, o čulnom dokazu velikog praska u svačijoj sobi, geometrijom snežnih pahuljica ili potrebi za zevanjem. Ko zna, možda i mi jednog dana smislimo još nešto osim kajmaka.