Pitkim i duhovitim jezikom, uspelo oživljenim istorijskim dekorom i stilizovanom leksikom iz vremena prve polovine XIX veka, scenarista i dramski pisac Đorđe Milosavljević u svom proznom prvencu Đavo i mala gospođa ispisao je uzbudljiv pustolovni roman, čija je radnja smeštena u Srbiju iz vremena knjaza Miloša. Petodnevno putešestvije kroz Srbiju u rano proleće 1841. godine, koje predvodi čuveni danski pisac Hans Kristijan Andersen, u društvu šarene družine iz zemlje domaćina (jedan priučeni prevodilac, jedan rabadžija i jedan mladi bedelus Liceuma u Kragujevcu), preduzeto je sa namerom da se stranac iz velikog sveta uveri u postojanje demonskih sila u zaostaloj kneževini na razmeđi Orijenta i Zapada. Istovremeno, ovaj roman je, kako kaže sam pisac, priča o tome kako stranci vide nas i kako mi gledamo na njih, nekad i sad.

„Roman Đavo i mala gospođa inspirisan je istinitim slučajem iz 1835. godine – serijom zverskih ubistava u Kragujevcu za koje je optužen mitski čovek-pas ’Psoglavi’ – ali i činjenicom da je Andersen negde u to vreme zaista posetio našu zemlju. Kada se priči doda ljubavnica Miloša Obrenovića Jelenka Herbez (’mala gospođa’ iz naslova), jedna od najintrigantnijih istorijskih figura tog perioda, dobijamo mešavinu istorijskog i pikarskog romana začinjenu elementima komedije i strave...“ Đorđe Bajić