OTROVANI BALKANOM

Svojim efektnim i modernim načinom pripovedanja koji korespondira sa filmskom naracijom i dramaturgijom (u najatraktivnijem smislu tih odrednica), reditelj i dramatičar Petar Zec učinio je ono što je za mnoge generacije domaćih prozaista bilo ravno nemogućem – dovršio je Andrićevu hroniku Omer-paša Latas ispisujući roman koji čitaoca ostavlja bez daha. Stilska odrednica roman-film koju daje autor dovoljno govori o komunikativnosti ovog romana, čime nimalo nije narušena složenost postavke velike i sveobuhvatne tragedije smeštene u Bosnu sredinom devetnaestog veka. Poslat od sultana da dovede u red prilike u Bosni kojom kabadahijski upravlja zloglasni Ali-paša, Mihajlo Latas, Srbin iz Like, najpre austrijski oficir a potom sultanov serasker pod novim imenom i u novoj veri – Omer-paša Latas – svojom kaznenom ekspedicijom otvara čitav pandemonijum bosanskih a time i balkanskih (ne)prilika. Omer-pašina „volja za moć“ i opčinjenost silom ovu priču čine neverovatno aktuelnom. Rečju, pred nama se otvara balkanski karakazan u kome je sve moguće. Roman Otrovani Balkanom se čita u jednom dahu i, verujem, u potpunom šoku, poput dinamičnog filmskog epa koji postavlja ozbiljna filozofska pitanja.

Sva energija pričanja „velike priče“ u romanu Petra Zeca Otrovani Balkanom uložena je u dijalog i sliku (prizor). Pripovedanje je, kako logično proishodi, nužno raščlanjeno, fragmentizovano. Svi ti fragmenti, međutim, moraju da imaju punu dinamiku sa-činilaca volšebnog, zamašnog kaleidoskopa.

Nedovršeni, posthumno objavljen roman iz zaostavštine Ive Andrića Omer-paša Latas inicijalna je kapisla, poetička, stilska i dramaturška okosnica romana Petra Zeca - Otrovani Balkanom. U dinamičnoj fabuli prožetoj prokletstvom balkanskih karakteroloških i istorijskih tmina i sukoba, Petar Zec uspeva da okupi sve karakteristične i prepoznatljive junake Andrićevih proza.