GOODBYE KANT!

Starog dobrog Kanta, jednog od najvećih filozofskih autoriteta u poslednja dva i po stoleća, zadesila je sudbina mnogih drugih velikih mislilaca – postao je nedodirljivi autoritet, umesto da bude inspiracija za kritički duh... Goodbye Kant! upravo je pokušaj da se na jasan i razgovetan način objasni centralni problem Kantove filozofije – autor ga je krstio imenom transcendentalna zabluda – i sve nedaće koje iz njega proizilaze.

Kant je, paradoksalno, metafiziku, u nastojanju da je spase, sveo na provinciju fizike (tezom da je saznatljivo samo ono što je u prostoru i vremenu) i na ogranak psihologije (tezom da ono što znamo zavisi od načina na koji smo sačinjeni). Ali što je još pogubnije, svojom koncepcijom, prema kojoj se mogućnost objektivnog i stabilnog sveta osigurava upućivanjem u celosti na subjekat, poništio je kriterijum za razlikovanje subjektivnog od objektivnog, a samim tim i mogućnost morala, do kojeg mu je najviše i bilo stalo. Posle svih svojih vratolomnih avantura, filozofija je u 21. stoleću naučila lekciju – današnja istraživanja se vode u bliskoj saradnji sa naučnicima koji dolaze iz drugih polja, a interdisciplinarni pristup je conditio sine qua non svake ozbiljne teorije. Ako je Kantov moto “misli bez sadržaja su prazne, opažaji bez pojmova su slepi” jasno odslikavao situaciju u osamnaestovekovnoj filozofiji, jedan drugačiji moto, inspirisan ovim Kantovim, mogao bi da odslika današnju situaciju: filozofija bez nauke je prazna, nauka bez filozofije je (često) slepa.