PAJA PAVLE RADOVANOVIĆ: 1923–1981

(Zrenjanin, 1923 – Novi Sad, 1981)
Završio Akademiju likovnih umetnosti, vajarski odsek, u Beogradu 1957. godine u klasi prof. Sretena Stojanovica, a specijalni tecaj (magistraturu) na istoj Akademiji kod istog profesora.
Od 1962. godine do smrti živeo u Novom Sadu, kao slobodan umetnik.
Za sobom je ostavio opus od preko 600 vajarskih i slikarskih radova.
Izlagao je na velikom broju grupnih izložbi u Novi Sad, 1982 (In memoriam). „Imao je dara i naklonosti za velike memorijalne objekte, koji su u sebi sažimali etiku i estetiku, snagu i monumentalnosti
Od 1952. do 1981. godine izradio je niz uspelih kompozicija iz daleke i bliže prošlosti i parkovske skulpture sa temama borbe i stradanja naroda u II svetskom ratu, u kojem je i sam bio ucesnik i svedok.
Sa lakocom i uverljivošcu postavljao je velike i razudene kompozicije javnih spomenika, podignute u širem okruženju (…)
Sa kolegama (Denkovic, Gikic, Bodulic, Marinkov) osnovao je 1975. godine Majsku grupu sa namerom da na keju, u parkovima i na trgovima postave primerena skulptorska dela.“ (Vera Jovanovic)