METRO 2034

Razboji istorije su stali. U svetu bez budućnosti malo je kome bilo do njih ...
Tkanina se osula i od nje je ostala čitava samo jedna nit...
I zaista šta čoveka čini čovekom ...

Dve hi­lja­de tri­de­set i če­tvr­ta. Pro­šla je još jed­na go­di­na u ko­joj po­sled­nji pri­pad­ni­ci ljud­ske ra­se po­ku­ša­va­ju da pre­ži­ve u sve­tu uni­šte­nom nu­kle­ar­nim ra­tom. Ve­ći gra­do­vi zbri­sa­ni su sa li­ca ze­mlje, o ma­li­ma se ni­šta i ne zna. Pre­o­sta­li lju­di krc­ka­ju svo­je po­sled­nje da­ne u bun­ke­ri­ma i sklo­ni­šti­ma, od ko­jih je naj­ve­će - Mo­skov­ski me­tro­po­li­ten. Svi ko­ji su se na­šli u nje­mu dok su po pre­sto­ni­ci pa­da­le bo­je­ve gla­ve ra­ke­ta, bi­li su spa­se­ni.

Po­vr­ši­na pla­ne­te za­ga­đe­na je ra­di­ja­ci­jom i na­sta­nje­na ču­do­vi­šti­ma. Ži­vot je od sa­da mo­guć je­di­no pod ze­mljom. Čo­vek vi­še ni­je go­spo­dar na planeti. Bi­ća ko­ja je iz­ne­dri­la ra­di­ja­ci­ja ne­u­po­re­di­vo su pri­la­go­đe­ni­ja iz­me­nje­nom sve­tu. Epo­ha čo­ve­ka je za­vr­še­na.

To je svet za ko­ji ne po­sto­ji su­tra. U nje­mu ne­ma prostora za ma­šta­nja, pla­no­ve, na­du. Ose­ća­nja ustu­pa­ju me­sto in­stink­ti­ma, od ko­jih je naj­va­žni­ji - pre­ži­ve­ti. Pre­ži­ve­ti po sva­ku ce­nu.

Sta­ni­ce su pre­tvo­re­ne u gra­do­ve - dr­ža­ve, a u tu­ne­li­ma vla­da­ju ta­ma i strah. Sta­nov­ni­ci Se­va­sto­polj­ske - ma­le pod­zem­ne Spar­te, uz nad­ljud­ske na­po­re pre­ži­vlja­va­ju na svo­joj sta­ni­ci i bra­ne je.

Ali de­ša­va se da Se­va­sto­polj­ska bude od­se­če­na od ve­li­kog me­troa, i svim nje­nim sta­nov­ni­ci­ma pre­ti stra­šna smrt.

Da bi lju­di bi­li spa­se­ni, po­tre­ban je pra­vi he­roj.

Pred­i­sto­ri­ju do­ga­đa­ja opi­sa­nih u ovoj knji­zi pro­či­taj­te u ro­ma­nu Me­tro 2033.