str. 1/1
Knjige: Nova izdanja | Na popustu | Naša preporuka | 
Prijava | | Kontakt | Pomoć | O nama
Prijava | 
Registracija
Žanr
-
- Akcioni
- Antologije i monografije
- Arhitektura i dizajn
- Autobiografije i biografije
- Avanturistički
- Biznis i ekonomija
- Dečje knjige
- Domaći pisci
- Drama
- Edukativni
- Ekologija
- Enciklopedije
- Epska fantastika
- Esejistika
- Ezoterija
- Fantastika
- Film
- Filozofija
- Horor
- Hrana i piće
- Istorija
- Istorijski
- Klasična književnost
- Knjige za decu
- Komedije
- Komična fantastika
- Kompjuteri i internet
- Ljubavni
- Marketing i menadžment
- Muzika
- Nagrađene knjige
- Naučna fantastika
- Poezija
- Politika
- Popularna nauka
- Popularna psihologija
- Pravo
- Priče
- Psihologija
- Putopisi
- Religija i mitologija
- Rečnici
- Slikovnice
- Sociologija
- Stripovi i grafičke novele
- Teologija
- Tinejdž
- Trileri
- Turizam i putovanja
- Udžbenici i priručnici
- Umetnost
- Vodiči i mape
- Za poklon
- Zdravlje, sport i lepota
delfi.rs
delfi.rs
Vi ste ovde: Naslovna 
Knjige 
Knjige
Opis:
"Svakom suđenju ulog je život, baš kao što su i sve presude presude na smrt, a meni su tri puta sudili. Prvi put sam napustio optuženičku lupu da me uhapse, drugi put da me vrate u pritvor, a treći put da me smeste u zatvor na dve godine. Društvo, kakvim smo ga mi ustrojili, neće imati
"Svakom suđenju ulog je život, baš kao što su i sve presude presude na smrt, a meni su tri puta sudili. Prvi put sam napustio optuženičku lupu da me uhapse, drugi put da me vrate u pritvor, a treći put da me smeste u zatvor na dve godine. Društvo, kakvim smo ga mi ustrojili, neće imati
Opis:
Pristupno predavanje na Kolež de Fransu, održano 23. aprila 1982. godine. Ne idući tako daleko da sa Dirkemom kažem "Društvo je čoveku bog", ja bih rekao, bog za čoveka nije ništa drugo do društvo. Ono što se očekuje od boga se zapravo dobija isključivo od društva, koje jedino
Pristupno predavanje na Kolež de Fransu, održano 23. aprila 1982. godine. Ne idući tako daleko da sa Dirkemom kažem "Društvo je čoveku bog", ja bih rekao, bog za čoveka nije ništa drugo do društvo. Ono što se očekuje od boga se zapravo dobija isključivo od društva, koje jedino
Opis:
Ezop beše bezub, njegov govor jedva razumljiv. Ezop je čkiljio. Isturao je glavu. Njegov nos bešepljosnat, njegova koža boje prljavštine. Ezopov stomak se previjao preko pojasa. Bio je krivonog. Njegova leva ruka beše kraća od desne. Neki kažu: njegova desna ruka beše kraća od leve. Ezop je
Ezop beše bezub, njegov govor jedva razumljiv. Ezop je čkiljio. Isturao je glavu. Njegov nos bešepljosnat, njegova koža boje prljavštine. Ezopov stomak se previjao preko pojasa. Bio je krivonog. Njegova leva ruka beše kraća od desne. Neki kažu: njegova desna ruka beše kraća od leve. Ezop je
Opis:
U proleće 1828. godine grupa luksemburških seljaka, među njima mlada i samosvesna Žozet, kreće u svet. Za sobom ostavljaju sav svoj imetak i priključuju se struji iseljenika kojima su dojadili vladari koji se stalno menjaju i loši uslovi života. Njihov cilj: Brazil. Tamo su potrebni ljudi, tamo
U proleće 1828. godine grupa luksemburških seljaka, među njima mlada i samosvesna Žozet, kreće u svet. Za sobom ostavljaju sav svoj imetak i priključuju se struji iseljenika kojima su dojadili vladari koji se stalno menjaju i loši uslovi života. Njihov cilj: Brazil. Tamo su potrebni ljudi, tamo
Opis:
„Hteo je da bude umetnik, nije bio zadovoljan s tim da bude umetnik života, iako je upravo taj pojam sve ono što nas čini srećnim ako smo vidoviti. . . “ „[. . .] Glena sam, što je čudno, upoznao na brdu Menhsberg, brdu mog detinjstva. Istina, video sam ga još ranije u Mocarteumu,
„Hteo je da bude umetnik, nije bio zadovoljan s tim da bude umetnik života, iako je upravo taj pojam sve ono što nas čini srećnim ako smo vidoviti. . . “ „[. . .] Glena sam, što je čudno, upoznao na brdu Menhsberg, brdu mog detinjstva. Istina, video sam ga još ranije u Mocarteumu,
Opis:
Delo Tomasa Bernharda predstavlja najviše literarno dostignuće na nemačkom jeziku u drugoj polovini XX veka, i on se danas smatra jednim od najvećih autora moderne svetske književnosti. Knjiga pripovedaka "Gete na sssamrti" prvi put je objavljena 2010. godine u Nemačkoj, a ovo izdanje
Delo Tomasa Bernharda predstavlja najviše literarno dostignuće na nemačkom jeziku u drugoj polovini XX veka, i on se danas smatra jednim od najvećih autora moderne svetske književnosti. Knjiga pripovedaka "Gete na sssamrti" prvi put je objavljena 2010. godine u Nemačkoj, a ovo izdanje
Opis:
Ne mora čovek biti pesnik da bi se prepustio razmišljanjima o ljubavi, ali čim o njoj počne misliti i sam pomalo postaje pesnik. Da li nas to ljubav čini poetičnim, ili samo pesnici umeju odgonetnuti njene tajne?
Ne mora čovek biti pesnik da bi se prepustio razmišljanjima o ljubavi, ali čim o njoj počne misliti i sam pomalo postaje pesnik. Da li nas to ljubav čini poetičnim, ili samo pesnici umeju odgonetnuti njene tajne?
Opis:
Koliko je stara istorija pismenosti, toliko je stara i epistolarna forma. List ispisane hartije od davnina je savladavao razdaljine ia zamenjivao prisutnost, prenoseći poruke različitog sadržaja. Dugi niz vekova to je bio jedini vid kontakta među onima koji nisu zajedno. Savremeni sistemi komunikacije
Koliko je stara istorija pismenosti, toliko je stara i epistolarna forma. List ispisane hartije od davnina je savladavao razdaljine ia zamenjivao prisutnost, prenoseći poruke različitog sadržaja. Dugi niz vekova to je bio jedini vid kontakta među onima koji nisu zajedno. Savremeni sistemi komunikacije
Opis:
Roman D. H. Lorensa "Ljubavnik lejdi Četerli" napisan je 1928. goidne i govori o ženi, pripadnici aristokratije, Konstansi Četerli. Ona i njena sestra su odrasle uz nekonvencionalne roditelje koji su ih ohrabrivali da istražuju svoju seksualnost još u ranim godinama. Udaje se za Kliforda
Roman D. H. Lorensa "Ljubavnik lejdi Četerli" napisan je 1928. goidne i govori o ženi, pripadnici aristokratije, Konstansi Četerli. Ona i njena sestra su odrasle uz nekonvencionalne roditelje koji su ih ohrabrivali da istražuju svoju seksualnost još u ranim godinama. Udaje se za Kliforda
Opis:
Roman „Gospođa Bovari“ Gistava Flobera predstavlja oštar psihološki portret žene, pripadnice francuske buržoazije, koja pritisnuta prazninom svog života neuspešno pokušava da ga ispuni romantičnim maštanjima, seksom i materijalnim stvarima. Ema Bovari je odraz jednog vremena i
Roman „Gospođa Bovari“ Gistava Flobera predstavlja oštar psihološki portret žene, pripadnice francuske buržoazije, koja pritisnuta prazninom svog života neuspešno pokušava da ga ispuni romantičnim maštanjima, seksom i materijalnim stvarima. Ema Bovari je odraz jednog vremena i
© Delfi knjižare 2010