Danas je u knjižari Delfi u SKC-u održana konferencija za novinare na kojoj je gošća izdavačke kuće Laguna Trejsi Ševalije govorila o svom dolasku u Srbiju, knjizi na kojoj trenutno radi i delima koja su joj donela svetsku slavu.

 

Obraćajući se novinarima autorka romana Devojka sa bisernom minđušom, rekla je da je čula da ljudi u Srbiji čitaju mnogo i da imaju dobar ukus. Izrazivši veliko zadovoljstvo što ima priliku da lično upozna Beograd i srpske čitaoce, Ševalije je još jednom istakla da je prijatno iznenađena velikom čitanošću njenih knjiga u Srbiji.

 

Ševalije je rekla da je zahvalna na uspehu romana Devojka sa bisernom minđušom, koji je širom sveta prodat u više od četiri miliona primeraka, ali da joj je nakon toga bilo teško da piše, jer su svi očekivali od nje da se ponovo bavi sličnom temom i možda piše o Mona Lizi ili nastavak priče o holandskom slikaru Vermeru.

„Etiketa „autorka romana Devojka sa bisernom mindjušom“ uvek će me pratiti, pisaće mi i na grobu", kroz smeh dodaje književnica, koja kaže da je neminovno da se svaka njena sledeća knjiga poredi sa tim bestselerom.

 

Radnja novog romana na kojem trenutno radi dešava se u Americi 1850. godine i prati Engleskinju koja je imigrirala u SAD, državu Ohajo, gde pokušava da pomogne američkim robovima sa juga da bezbedno, tajnim kanalima, stignu do Kanade i osvoje svoju slobodu. Inspiraciju za roman, kako sama kaže, Trejsi je delom pronašla i u svom ličnom iskustvu.

 

"U gradu gde sam studirala prolazili su transporti robova na putu ka Kanadi i postoji mnogo priča o tome, koje sam slušala. Mislim da bi to mogla da bude dobra knjiga", kazala je Ševalije.

 

Rođena u Vašingtonu, autorka od 1984. godine živi u Velikoj Britaniji i iako je u početku bila tretirana kao stranac, Ševalije kaže da se danas izborila da bude apsolutno prihvaćena što potvrđuje i njen britanski pasoš.

 

Na pitanje šta čita u slobodno vreme, Trejsi je izdvojila Margaret Atvud i naglasila da želi da pročita knjigu Ive Andrića Na Drini ćuprija, koju joj je preporučio suprug, kao i dela Borislava Pekića.