Najveće priznanje 57. Pulskog festivala – „Velika zlatna arena” za najbolji film, prema jednoglasnoj odluci žirija kojim je predsedavao hrvatski reditelj Bogdan Žižić, otišla je u ruke Igoru Noli, producentu filma „Neka ostane među nama” Rajka Grlića, jer je ovo delo „najuspešnije oslikalo krizu bračnih odnosa koji su dominirali programom ovogodišnjeg festivala”.

Grlićev film je u Puli doživeo apsolutni trijumf. Pripalo mu je čak sedam „Zlatnih arena”, ali i nagrada žirija Fedeore (Federacija kritičara zemalja Evrope i Mediterana), u čijem su radu učestvovali Ronald Bergan, Eva Zaoralova i potpisnica ovih redova. Veteran Rajko Grlić osvojio je nagradu za najbolju režiju (i 30.000 kuna koje „Hipo banka” dodeljuje reditelju najboljeg filma), uz obrazloženje da je „pokazao iskustvo i visoku profesionalnost svog rediteljskog umeća”. Kseniji Marinković pripala je „Arena” za najbolju sporednu žensku ulogu jer je „decentnim pristupom postigla izuzetnu izražajnost lika Marte”, dok je direktoru fotografije Slobodanu Trniniću pripala „Zlatna arena” za kameru, uz obrazloženje da je svojim snimateljskim radom, koji se odlikuje modernim pristupom filmskoj slici, izuzetno obogatio ovaj Grlićev film. Za usklađeni rad kompozitora, nagrada za najbolju muziku pripala je Alfiju Kabilju i Alanu Bjelinskom, za scenografiju u filmu „Neka ostane među nama” nagrađen je Ivo Hušnjak, dok je Srđanu Kurpjelu pripala posebna „Zlatna arena” za ton.

Uz rediteljskog veterana Grlića, izvrsno su prošla i dva debitanta čiji su filmovi znatno obeležili ovogodišnje festivalsko izdanje. Futurističkom filmu „The Show Must Go On” Nevija Marasovića i crnoj komediji „Sedamdeset i dva dana” Danila Šerbedžije, pripale su po četiri festivalske nagrade. Osim „Vjesnikove breze” za najbolji debitantski film, posebne „Zlatne arene” za specijalne efekte (Tomislav Vujinović i Aleksandar Faraguni), Marasoviću je pripala i „Zlatna arena” za najbolji scenario, ali i nagrada Udruženja hrvatskih filmskih kritičara. Neviju Marasoviću čestitke stižu i za to što je na veoma daroviti način od studentske vežbe realizovao zanimljiv i društrveno relevantan film, kao i zato što je kroz globalno prihvatljivu priču, ironičnim pristupom, kritikovao savremenu medijsku manipulaciju kao način života i razmišljanja.

Za ulogu Joje u filmu Danila Šerbedžije i za „samozatajnu glumu s kojom je postigao kvalitetan balans nosiocu glavne uloge”, naš glumac Bogdan Diklić osvojio je „Zlatnu arenu” za najbolju sporednu ulogu. Njegovom kolegi i glavnom glumcu u „U sedamdeset i dva dana” (ujedno i autorovom ocu) Radetu Šerbedžiji, uručena je „Zlatna arena” za najbolju ulogu u filmu koji je dominatno osvojio i nagradu publike – „Zlatna vrata Pule”, ali i nagradu za najbolju masku (Snježana Gorup).

Nezapaženo nije prošao ni preambiciozni debitantski film „Šuma sumarum” Igora Gorana Viteza kojem su pripale nagrade za najbolju kostimografiju (Zorana Meić, takođe debitant) i najbolju montažu (Mate Ilijić).

Ove godine manjinski koprodukcioni filmovi u Puli imali su gotovo ravnopravan tretman prilikom dodeljivanja nagrada. Tako je za najbolju režiju nagrađena Jasmila Žbanić za bosansko-hrvatski film „Na putu”, dok je za ulogu u ovom filmu nagrađena i Zrinka Cvitišić. „Zlatnu arenu” za glavnu mušku ulogu u selekciji manjinskih koprodukcija, osvojio je maleni Toni Grga, za izvanrednu ulogu Alena u filmu „Ostavljeni” Alena Bakrača, jer je pokazao izuzetnu neposrednost i uverljivost glume. Bakračev film je osvojio i nagradu kritičara Fedeore za najbolju koprodukciju (specijalno priznanje Fedeore dobile su svih pet rediteljki u omnibusu „Neke druge priče”).

Inače i u filmu „Ostavljeni”, baš kao i u filmovima „Neka ostane među nama” Rajka Grlića i „Sedamdeset i dva dana” Danila Šerbedžije, zapaženo je i koproducentsko učešće Srbije. Uostalom, i ovogodišnje izdanje Pulskog festivala na najbolji način je pokazalo da su koprodukcije sadašnjost i budućnost filmskog stvaralaštva u regionu.

Ovogodišnji Pulski festival, uprkos recesiji, pokazao je organizacioni korak napred, dobro osmišljene programske celine i spremnost da se ide još dalje i još bolje.

U ovoj produkcijskoj godini hrvatskom kinematografijom dominiraju debitanti, scenaristička baza je i dalje na zavidnom nivou, dok su hrvatski reditelji pokazali i sklonost ka eksperimentu i pomacima u estetici.

Za pravu atmosferu i filmsku groznicu na 57. Pulskom festivalu najzaslužniji su gledaoci, koji su svojim masovnim prisustvom, ponovo učinili pulsku Arenu najatraktivnijim i najlepšim gledalištem pod otvorenim nebom, pred kojim je čast pokloniti se.

Autor: Dubravka Lakić
Izvor: Politika