Prijava|Registracija|Pomoć
delfi
delfi knjizare
korpa
želje
KnjigeStrane knjigeMuzikaFilmoviVideo igreGiftUdžbeniciVestiAkcijeKnjižare
16.04.2018.

Zašto „Velikog Getsbija“ volimo i 93 godine kasnije?

10. aprila 1925. godine, izdavač Charles Scribner’s Sons objavio je roman F. Skota Ficdžeralda koji od tada ne prestaje da inspiriše čitaoce, pisce, reditelje, studente engleske književnosti i organizatore zabava pod nazivom „Veliki Getsbi“.

U trenutku objavljivanja, knjiga se slabo prodavala i dobila osrednje kritike. Ali danas se o njoj govori kao o magnum opusu jednog od najvećih američkih pisaca dvadesetog veka.

Dobro, šta je to što čitaoci vole o ovoj priči o letu 1922. godine na Long Ajlendu poslednje 93 godine? Pogledajmo:

Burne dvadesete

Reč je o deceniji koja je i dalje fascinantna čitaocima. Jedan od razloga su društvene i tehnološke promene koje su odigrale brzo koliko su i pampuri izletali iz flaša šampanjca na jednoj o Getsbijevih zabava. Promene su uključivale – da navedemo samo neke – potvrđivanje prava žena da glasaju, skraćivanje suknji i frizura, porast u dostupnosti automobila, rast urbane populacije, prohibicija i procvat konzumerizma. Tadicionalna shvatanja su dovođena u pitanje i kultura mladih je pupela. Ovakva priroda slobodne volje dovela je do toga da deceniju nazivaju „Dobom džeza“ i „burnim dvadesetim“, a ko bi to drugi bolje zabeležio nego F. Skot Ficdžerald (i njegova supruga Zelda, koju neki smatraju „prvom flaperkom“).

„Veliki Getsbi“ bio je istovremeno i oda i kritika tog vremena – kada razmišljate o dvadesetim, verovatno pomislite na svetlucave trake za glavu, rese koje poigravaju na haljinama i žestoke saksofone sa Getsbijevih ekstravagantnih žurki.

„Njujork je počeo da mi se dopada, žestok, avanturistički osećaj noću, i zadovoljstvo koje stalna treperenja muškaraca, žena i mašina pružaju nemirnom oku.“

Jeste li znali da je pred samo objavljivanje „Velikog Getsbija“ Ficdžerald zamolio urednika da promeni naslov romana u „Under the Red, White and Blue“. Ali bilo je prekasno – i drago nam je zbog toga!

Pripovedanje iz prvog lica

Dok su mnogi romani ispričani iz perspektive prvog lica samog protagoniste, Ficdžerald svom liku iz naslova pristupa kroz oči pripovedača Nika Karaveja – što za rezultat ima stapanje perspektiva prvog i trećeg lica. Ono što ovo pripovedanje čini posebnim jeste način na koji nas Ficdžerald vodi na putovanje sa Nikom, a da pritom roman ne vode ni Nikove sklonosti niti njegov pogled na stvari. Nik je tek dospeo na Long Ajlend (i u Getsbijev svet) – tako da je čitalac spreman za vožnju koliko i sam lik. Kako se priča odmotava i Nik saznaje više o poreklu nezamislivog bogatstva svog novog prijatelja, njegova perspektiva postaje važna vodilja za čitaoca, a njegov moralni kompas pozicionira priču u sred ekstravagancije.

„U svojim mlađim i ranjivijim danima, otac mi je dao savet koji od tada preturam po mislima. ’Kada god poželiš da nekoga kritikuješ,’ rekao mi je, ’seti se samo da nisu svi ljudi na svetu imali prednosti kakve si imao ti.’“

Da li ste znali? Tokom Drugog svetskog rata, džepno izdanje „Velikog Getsbija“ (u sklopu edicije „The Armed Services“) podeljeno je vojnicima u tiražu od 150 hiljada primeraka. To je oko 125 hiljada primeraka više nego što je prodato tokom Ficdžeraldovog života.

Simbolizam

Ficdžerald je jednom rekao svom uredniku Maksvelu Perkinsu da ne može da objavi rukopis „sve dok u njemu ne bude ono najbolje za šta sam sposoban, ili čak kako mi ponekad deluje, nečega i boljeg nego za šta sam sposoban“. Većina bi rekla da je ovo preambiciozan cilj koji sebi možete postaviti – biti bolji od onoga za šta ste sposobni. Ali Ficdžerald je imao ideal kome je težio i, ako je trajna popularnost „Velikog Getsbija“ neki pokazatelj, u tome je i uspeo.



Stoga nije potpuno iznenađenje videti na kraju prvog poglavlja kako glavni junak ide prema zelenom svetlu. Simbol zelenog svetla se ponavlja tokom romana i predstavlja Getsbijevo beskrajno dosezanje – kako je posedovanje onoga što želi za njega postalo mnogo značajnije od samih predmeta (ili osobe) koje želi.

Zelena boja je takođe korišćena u prikazu evropskih doseljenika kada su prvi put stigli u Ameriku i videli „sveže, zelene grudi novog sveta“. Na ovaj način, zeleno svetlo je za Getsbija ono što je „američki san“ bio doseljenicima iz Evrope – obećanje jednakosti i beskrajnih mogućnosti koje se često završavalo razočaranjem.

„Sigurno su postojali trenuci, čak i tog popodneva, kada mu je Dejzi rušila snove – ne svojom krivicom već zbog ogromne životnosti njegove iluzije.“

Da li ste znali? Tomas Park Denvilijer, pesnik čijim stihovima počinje roman, nije stvarna ličnost. On je lik iz prethodnog Ficdžeraldovog romana „This Side of Paradise“.

Razvoj likova

Većina nas nije bliska sa svetski poznatim zvezdama, ali svi imamo osećaj da ih poznajemo kroz informacije koje saznajemo iz vesti, magazina ili od prijatelja koji upitaju: „Jesi li čuo šta se desilo tom i tom?“

Ficdžerald nam predstavlja lik Getsbija na sličan, „kroz govorkanja“, način. Zapravo upoznajemo Getsbija kroz tračarenje ostalih likova, i iako on ne progovori do trećeg poglavlja, vodi početak romana samo putem svoje reputacije.

Ne samo da nas ovaj oblik pripovedanja drži čitalačku pažnju, već nam prikazuje i način na koji je Getsbi svesno razvio misteriju oko sebe – onu koja ga udaljava od prošlosti i doprinosi stvaranju nove slike o njemu. I što više Getsbijeve prošlosti otkrivamo, to nam je jasnije kako je njegov lik razvijen.

Da li ste znali? Sećate li se originalne korice knjige na kojoj su bila dva plava oka? Dizajnirao ju je Frensis Kjugat, a Ficdžeraldu se toliko dopala da je prepravio određene delove knjige kako bi se slika što bolje uklopila.

Proza

Za ovaj deo ćemo se jednostavno okrenuti ekspertu:

„Povetarac je strujao kroz sobu, podizao i spuštao zavese poput bledih zastava, uvrtao ih i dizao ka smrznutoj svadbenoj torti tavanice i zatim ih talasao preko tepiha boje crnog vina, stvarajući na njemu senku kao što vetar čini na moru.“

„U njegovim plavim vrtovima, muškarci i devojke su dolazili i odlazili poput moljaca među šapatima, šampanjcem i zvezdama.“

„Getsbi je verovao u zeleno svetlo, tu orgaznu budućnost koja je iz godine u godinu uzmicala pred nama. Tada nas je izbegavalo, ali nije važno – sutra ćemo trčati brže, širiti ruke dalje... I jednog divnog jutra – Tako da smo nastavljali, brodovi okrenuti suprotno struji, neprestano se vraćaju u prošlost.“

Da li ste znali? Naširoko se veruje da je Dejzi Bjukenen inspirisana jednom od Ficdžeraldovih devojaka, Ginevrom King, debitantkinjom iz Čikaga.

Autor: Emanuel Nataf
Izvor: litreactor.com
Prevod: Dragan Matković 

Povezani artikli
veliki getsbi      
Cena: 799.00 din
679.15 din
     


agata kristi originalna iscezla
20.04.2018.
U petak, 3. decembra 1926. nestala je Agata Kristi. To je jedna od najvećih nerešenih misterija književne istorije, i priča tako savršena da bi se moglo reći za nju da je izašla iz pera same Kristi. Agata Kristi je bila na vrhuncu svoje karijere. Bila je poznata ličnost, a roman koji se upravo bio... ceo tekst
10 vaznih stvari koje smo naucili iz knjiga
20.04.2018.
Velike su šanse da su knjige imale mnogo veći uticaj na vaš život nego što mislite.Knjige koje ste čitali kao dete su bile pune skrivenih pouka ili životnih lekcija. Čak I knjige koje čitate danas uče vas važnim stvarima, mnogo važnijim od onih koje ste naučili u školi (osim čitanja).Evo nekih životnih... ceo tekst
roman o ljubavi koja pobedjuje proslost i donosi zivot
20.04.2018.
Savremen ljubavni roman „Dišem s njim“ Britani Čeri od utorka 24. aprila pojaviće se u izdanju Lagune. „Dišem s njim“ je emotivna priča o ljudima koji su pretrpeli ogroman gubitak i zajedno ponovo pronašli ljubav. Svi su me upozoravali da ne prilazim Tristanu Kolu.„On je neotesan, nepristojan čovek“,... ceo tekst
svetski ljubavni bestseler iskupljenje ljubavi prvi put na srpskom jeziku
20.04.2018.
Iskupljenje, vera i isceliteljska moć ljubavi čine okosnicu romana „Iskupljenje ljubavi“ Fransin Rivers. Zasnovan na biblijskoj priči o proroku Osiji i njegovoj ženi Gomeri autorka je uspela da snagu ove biblijske priče približi današnjem čitaocu.Zlatna groznica u Kaliforniji 1850. Vreme u kojem muškarci... ceo tekst
predstavljen roman srodnici jovice acina
20.04.2018.
Promocija romana „Srodnici“ Jovice Aćina održana je 19. aprila u Delfi Caféu u SKC-u. O romanu su pored autora govorili urednici u Laguni Dejan Mihailović i Janja Stjepanović. Glavni junak romana „Srodnici“, autorov prezimenjak, istražuje svoje poreklo, spreman da prihvati sve posledice tog putovanja.... ceo tekst
za svetski dan knjige popust od 20 u knjizarama delfi
20.04.2018.
Izdavačka kuća Laguna i ove godine sa velikim zadovoljstvom obeležava Svetski dan knjige i pripremila je akciju koja omogućava kupovinu sjajnih naslova po neverovatno niskim cenama.Svi članovi biblioteke sa aktivnom članskom kartom moći će da iskoriste popust od 20% na sva Lagunina izdanja u knjižarama... ceo tekst
decji dani kulture od 20 do 22 aprila u igri sa knjigom
20.04.2018.
Izdavačka kuća Laguna i lanac knjižara Delfi organizuju još jednu manifestaciju posvećenu deci.Radionice, druženja sa piscima, promocije knjiga, pozorišne predstave, popusti na izdanja za mališane čine Dečje dane kulture, koji će se održati od 20. do 22. aprila sa ciljem da se deci približe knjiga i... ceo tekst
zasto u romanima fantastike ima toliko hrane
20.04.2018.
Pisci su još od Tolkina priređivali čarobne gozbe za svoje čitaoce. Kao dete, proždirala sam knjige fantastike, jednu za drugom. Jednog dana, pažnju mi je privukao opis hrane. U romanu „A Tale of Time City“ Dajane Vin Džouns, glavni junak, putnik kroz vreme, uživa u poslastici zvanoj puter-pita.... ceo tekst
4 price o rukopisima koji su goreli a neki su i preziveli
19.04.2018.
„Rukopisi ne gore“, kaže đavo u romanu „Majstor i Margarita“ Mihaila Bulgakova, izvlačeći jedan. Naravno da ne gore, neko bi pomislio. Više ne, u svakom slučaju. Posle svega, ovih dana mnogo knjiga se direktno piše na „oblak“, te spaljivanje deluje nemoguće – izuzev globalnog kraha, koji je gotovo pa... ceo tekst
psiholoski triler cica glisa od 23 aprila u prodaji
19.04.2018.
Književni prvenac Si Džej Tjudor izazvao je ogromno interesovanje izdavača širom sveta i prava za prevod prodata su u skoro 40 zemalja pre nego što je knjiga uopšte ugledala svetlost dana, a u ponedeljak 23. aprila pojaviće se u knjižarama u izdanju Lagune. Raskomadan leš u šumi, deca koja ga pronalaze... ceo tekst