„Pol je hodao sa izvesnim grčem u sebi… ali je i dalje ćaskao sa svojom majkom. Nikada joj ne bi priznao koliko pati zbog tih stvari, a ona je mogla samo delimično da nasluti.“

D. H. Lorens, Sinovi i ljubavnici


ZIMA

 
Četvrtak, 1. januar
NERADNI DAN U ENGLESKOJ, IRSKOJ, ŠKOTSKOJ I VELSU


Evo mojih novogodišnjih odluka:

1.	Pomagaću slepima kada prelaze ulicu.
2.	Kačiću pantalone na vešalicu.
3.	Vraćaću gramofonske ploče u omote.
4.	Neću početi da pušim.
5.	Prestaću da istiskujem bubuljice.
6.	Biću ljubazniji prema psu.
7.	Pomagaću siromašnima i neukima.
8.	Pošto sam sinoć čuo onu groznu buku iz prizemlja, takođe sam se zarekao da nikada neću piti.

Otac je sinoć napio psa višnjevačom. Ako KDZZŽ sazna za to, mogao bi gadno da se provede. Prošlo je osam dana od Božića, a majka još nije opasala zelenu kecelju od lureksa koju sam joj kupio za praznik! Dogodine će dobiti šipak.
Eto kakve sam ja sreće, izašla mi je bubuljica na bradi baš prvog dana nove godine.
Petak, 2. januar
NERADNI DAN U ŠKOTSKOJ. PUN MESEC

Danas sam se osećao bedno. Kriva je moja majka, jer je pevala „My Way“ s vrha stepenica u dva sata ujutru. Eto kakve sam ja sreće, da mi baš ona bude majka. Moguće je da su mi roditelji alkoholičari. Iduće godine bih mogao da se nađem i u domu za nezbrinutu decu.
Pas se osvetio ocu. Skočio je i oborio mu model broda, a zatim odjurio u baštu zapetljan u brodsku užad. Otac je stalno ponavljao: „Tri meseca rada otišlo u nepovrat.“
Bubuljica na bradi postaje sve veća. Kriva je moja majka, jer nema pojma o vitaminima.

Subota, 3. januar

Poludeću zbog nedostatka sna! Otac je izbacio psa iz kuće, pa je ovaj čitave noći lajao ispod mog prozora. Takve sam ja sreće! Otac ga je i psovao. Ako ne pripazi, imaće posla s policijom zbog verbalnog delikta.
Mislim da je ona bubuljica u stvari čir. I baš je morala da izađe tu gde svako može da je vidi. Stavio sam majci do znanja da danas uopšte nisam uneo vitamin C u organizam. Rekla je: „Idi onda i kupi narandžu.“ To i liči na nju.
Još nije opasala kecelju od lureksa.
Biće mi drago kad ponovo krenem u školu.
 
Nedelja, 4. januar
DRUGA PO BOŽIĆU

Otac ima grip. Ne čudi me, s obzirom na to šta jedemo. Majka je izašla po kiši da mu kupi neki napitak s vitaminom C. Ali, kao što sam joj i rekao – sada je isuviše kasno. Pravo je čudo što nemamo skorbut. Majka kaže da ne vidi ništa na mojoj bradi, ali to govori samo zato što se oseća krivom zbog načina na koji se hranimo.
Pas je pobegao jer majka nije zatvorila kapiju. Polomio sam ručicu na gramofonu. Niko još ne zna, a ako budem imao sreće, otac će bolovati malo duže. On je jedini osim mene koji ga koristi. Ni traga od one kecelje.

Ponedeljak, 5. januar

Pas se još nije vratio. Mirno je bez njega. Majka je pozvala policiju i dala im njegov opis. U njenoj priči izgleda ružniji nego što jeste: čuperci mu padaju preko očiju i sve nešto tako. Ja stvarno mislim da policija ima preča posla, da hvata ubice na primer, nego da traži pse. To sam joj i rekao, ali ih je ona ipak nazvala. Ako je neko ubije zbog tog psa, tako joj i treba.
Otac još lenčari u krevetu. Trebalo bi da je bolestan, ali primetio sam da i dalje puši!
Danas je svratio Najdžel. Pocrneo je tokom božićnih praznika. Mislim da će se Najdžel razboleti od ove iznenadne hladnoće u Engleskoj. Njegovi roditelji su pogrešili što su ga vodili u inostranstvo.
On još nema nijednu bubuljicu.
Utorak, 6. januar
BOGOJAVLJENJE. MLAD MESEC

Frka oko psa.
Srušio je inkasanta s bicikla i pomešao mu sve papire. Očekujem da ćemo sada svi završiti na sudu. Policajac je rekao da moramo da pripazimo na psa i upitao koliko dugo šepa. Majka je rekla da on uopšte ne šepa i pregledala ga je. U prednjoj levoj šapi zaglavila mu se figurica gusara.
Pas je bio zadovoljan kada mu je moja majka izvadila figuricu i blatnjavim šapama je skočio na policajca. Majka je donela krpu iz kuhinje, ali je na njoj bilo džema od jagoda, pošto sam ja njome obrisao nož, tako da mu je još više uprljala uniformu. Policajac je zatim otišao. Siguran sam da je psovao. Mogao bih i da ga prijavim zbog toga.
Pogledaću u rečniku šta znači „Bogojavljenje“.

Sreda, 7. januar

Jutros je Najdžel svratio svojim novim bajsom. Ima bocu za vodu, pokazivač kilometraže, brzinomer, žuto sedište i veoma tanke trkačke točkove. Nije to za njega! On njime ide samo do prodavnice i natrag. Kad bih ja imao takav bajs, vozio bih se po celoj zemlji i sticao razna iskustva.
Moja bubuljica ili čir je sazrela. Veća sigurno ne može da bude!
Pronašao sam u rečniku reč koja sasvim odgovara mom ocu. Simulant. I dalje je u krevetu i kljuka se vitaminom C. 
Psa smo zatvorili u šupu za ugalj.
Bogojavljenje je nešto u vezi sa tri mudraca. Čudna mi čuda!
Četvrtak, 8. januar

Sad i majka ima grip. To znači da moram oboje da ih dvorim. Koji sam ja baksuz!
Ceo dan trčim stepenicama gore-dole. Večeras sam im spremio obilnu večeru: dva poširana jajeta s pasuljem i puding od griza iz konzerve. (Dobro je što sam opasao zelenu kecelju od lureksa, jer su jaja izletela iz suda i prosula se svuda po meni.) Malo je nedostajalo da im nešto ne skrešem kada sam video da ništa nisu okusili. Toliko bolesni baš i nisu. Psu sam dao večeru u šupi za ugalj. Sutra ujutru dolazi baka, pa sam morao da očistim izgorele sudove, a zatim da izvedem psa u šetnju. U krevet sam otišao tek u pola dvanaest. Nije ni čudo što sam tako nizak za svoje godine.
Odlučio sam da ne studiram medicinu.

Petak, 9. januar

Cele prošle noći su kašljali i kašljali. Kada bi jedno prestalo, drugo bi nastavilo. Čovek bi pomislio da će imati malo obzira prema meni posle onako napornog dana. 
Baka je došla i zgrozila se nad stanjem koje je zatekla u kući. Pokazao sam joj svoju, uvek čistu i urednu sobu, pa mi je dala pedeset penija. Pokazao sam joj i sve one prazne flaše u kanti za smeće i smučilo joj se.
Baka je pustila psa iz šupe. Rekla je da je okrutno od moje majke što ga je zatvorila. Pas se ispovraćao u kuhinji. Baka ga je ponovo zatvorila.
Istisnula mi je bubuljicu na bradi. Sada je još gore. Kazao sam baki za zelenu kecelju, a ona mi je rekla da mojoj majci svakog Božića kupuje džemper od čiste sintetike, a da ova ama baš nikad nije obukla nijedan od njih.

Subota, 10. januar

Prepodne. Sada je i pas bolestan! Povraća non-stop, pa smo morali da zovemo veterinara. Otac mi je rekao da mu ne kažem da je pas bio zatvoren u šupi dva dana.
Stavio sam flaster preko bubuljice da ne bih dobio bacile od psa.
Veterinar ga je odveo. Kaže da misli da mu se nešto zapetljalo u crevima i da će morati hitno da ga operiše.
Baka se posvađala s mojom majkom i otišla kući. Našla joj je one džempere sve izrezane u krpe za prašinu. Sramota, a neki nemaju ni da jedu.
Naš prvi komšija, gospodin Lukas, svratio je da obiđe moje, koji su i dalje bili u krevetu. Doneo je čestitku sa „najboljim željama za ozdravljenje“ i cveće mojoj majci. Ona je sedela u krevetu u spavaćici koja joj je više pokazivala nego skrivala grudi. Razgovarala je s gospodinom Lukasom maznim glasom. Otac se pravio da spava.
Najdžel je doneo svoje ploče. On je panker, mada ne vidim nikakvog smisla u tome pošto ne mogu da razumem reči. U svakom slučaju, mislim da postajem intelektualac. Verovatno zbog silne brige.
Popodne. Išao sam da vidim kako je pas. Operisali su ga. Veterinar mi je pokazao plastičnu kesu s gomilom kojekakvih drangulija u njoj. Bilo je tu parče uglja, jelkica sa božićnog kolača i figurice gusara sa očevog modela broda. Jedan gusar je mahao sabljom, što je psu sigurno pričinjavalo grdne muke. Sada izgleda mnogo bolje. Za dva dana može da se vrati kući, nažalost.
Kad sam stigao kući, otac se svađao s bakom zbog onih praznih flaša u kanti za đubre. 
Gospodin Lukas je na spratu razgovarao s mojom majkom. Kada je otišao, otac se popeo, zakačio se i s njom, tako da se ova rasplakala. Otac je loše raspoložen. To znači da se oseća bolje. Skuvao sam majci čaj, a da je nisam ni pitao. To ju je takođe rasplakalo. Nekim ljudima nikako ne možeš da ugodiš!
Još imam onu bubuljicu.

Nedelja, 11. januar
PRVA PO BOGOJAVLJENJU

Sada znam da sam intelektualac. Sinoć sam gledao Malkolma Mageridža na televiziji i razumeo sam skoro svaku reč. Sve se slaže. Loše prilike u kući, bedna ishrana, ne volim pankere. Mislim da ću se učlaniti u biblioteku, da vidim šta će da se desi.
Prava je šteta što nema više intelektualaca koji žive u blizini. Doduše, gospodin Lukas nosi štofane pantalone, ali on radi u zavodu za osiguranje. Eto kakve sam ja sreće.
Prva, šta po Bogojavljenju?

Ponedeljak, 12. januar

Pas se vratio. Stalno liže ranu, pa mu okrećem leđa kad jedem. Majka je jutros ustala da bi psu namestila udobniji ležaj dok se ne oporavi. Napravila ga je od kartonske kutije u kojoj su nekada bile kese s praškom za pranje. Otac je rekao da će pas od toga da kija, pa će da mu puknu konci i onda će veterinar da naplati još više kada ga bude ponovo zašivao. Posvađaše se oko te kutije, a onda je otac počeo da pominje gospodina Lukasa. Uopšte mi nije jasno kakve veze gospodin Lukas ima sa psećim ležajem. 

Utorak, 13. januar

Otac se vratio na posao. Hvala Bogu! Ne znam kako ga majka uopšte i podnosi.
Gospodin Lukas je svratio jutros da pita majku da li joj treba pomoć u kući. Baš lepo od njega. Gospođa Lukas je napolju prala prozore. Merdevine na kojima je stajala nisu delovale baš sigurno. Pisao sam Malkolmu Mageridžu u BBC zamolivši ga da mi kaže šta da radim kao intelektualac. Nadam se da će brzo da mi odgovori, pošto mi je dojadilo da budem intelektualac sam-samcat. Napisao sam pesmu, i to za samo dva minuta. Čak i slavnim pesnicima treba više vremena. Zove se „Slavina“, mada nije reč o slavini, već o nečem daleko dubljem, o životu i sličnim stvarima.

Slavina, Adrijan Mol
Slavina kaplje, ne da mi sna
Ujutru vode biće do kolena.
Stradaće tepih, a otac moj,
Za novi ima da prolije znoj.
Gumicu sredi, tata, ti sad, 
Nemoj k’o uvek da budeš gad!
Pokazao sam je majci, ali se ona samo nasmejala. Nije baš nešto pametna. Još mi nije oprala šorc za FV, a sutra krećem u školu. Daleko je ona od onih majki s TV-a.

Sreda, 14. januar

Učlanio sam se u biblioteku. Uzeo sam Negu kože, Poreklo vrsta i knjigu od jedne žene o kojoj majka stalno naklapa. Knjiga se zove Gordost i predrasuda, a napisala ju je neka Džejn Ostin. Primetio sam da je bibliotekarka bila oduševljena. Možda je i ona intelektualac kao i ja. Nije mi se zagledala u bubuljicu, što znači da se verovatno smanjila. Krajnje je vreme!
Gospodin Lukas je u kuhinji pio kafu s mojom majkom. Cela prostorija je bila u dimu. Smejali su se, ali su prestali kada sam ušao.
Gospođa Lukas je sada preko puta čistila ispust za kanalizaciju. Nije baš delovala raspoloženo. Mislim da gospodin i gospođa Lukas nemaju srećan brak. Jadan gospodin Lukas!
Nijedan od nastavnika u školi nije primetio da sam postao intelektualac. Biće im žao kad jednog dana budem slavan. Ima jedna nova devojčica u našem razredu. Sedi sa mnom na geografiji. Nije loša. Zove se Pandora, ali voli da je zovu Kutija. Bog te pita zašto. Mogao bih još i da se zaljubim u nju. Vreme je da se zaljubim, ipak ja imam 13 ľ godina.

Četvrtak, 15. januar

Pandora ima kosu boje meda, dugu baš onako kako devojačka kosa i treba da bude. Dobro je i građena. Gledao sam je kad je igrala basket i grudi su joj se tresle. Malo sam se čudno osećao. Mislim da je to to!
Veterinar je psu izvadio konce. Ovaj ga je ujeo, mada mislim da se on na to već navikao. (Mislim, veterinar, za psa znam da je navikao da grize.)
Otac je provalio da sam slomio onu dršku na gramofonu. Slagao sam ga. Rekao sam da je pas skočio i slomio je. Kazao je da će sačekati da se pas sasvim oporavi od operacije, a onda će da ga šutne. Nadam se da se šalio.
Kad sam se vratio iz škole, opet sam zatekao gospodina Lukasa u kuhinji. Mojoj majci je sada mnogo bolje, pa mi stvarno nije jasno zašto ovaj uporno dolazi. Gospođa Lukas je za to vreme po mraku sadila neko drveće. Čitao sam malo Gordost i predrasudu, ali to je mnogo staromodno. Mislim da bi Džejn Ostin trebalo da napiše nešto modernije.
Pas ima istu boju očiju kao i Pandora. To sam primetio tek kada ga je majka ošišala. Sada izgleda gore nego ikad. Gospodin Lukas i ona su se smejali njegovoj novoj frizuri, što i nije lepo, jer psi ne mogu da odgovore na uvrede, baš kao ni kraljevska porodica. 
Idem u krevet ranije da bih razmišljao o Pandori i radio vežbe za istezanje kičme. Ništa nisam porastao za poslednje dve nedelje. Ako se tako nastavi, ostaću kepec.
U subotu idem kod lekara ukoliko mi se bubuljica ne povuče. Ne mogu da izdržim ovako, da svi bulje u mene.