Jugo uvek okreće na buru

Svakom se desi da u životu pogreši ili napravi gluposti izbrojive na prste jedne ili obe ruke, a nama bi i stokraka hobotnica bila malo…

Njihov odnos je od početka bio nesiguran, kao i sve u njihovim životima. Ušao je u njen život ubrzo posle muževljeve smrti, a ona u njegov posle razvoda. Ne želeći da jedno drugom zadiru u prošlost, niti da tumače traumatična mesta pokrivena uspomenama, prećutno su se dogovorili da svako ostane na svom koloseku i dosledan sopstvenom izboru. A oboma je životni izbor bila umetnost: njoj slikarstvo, a njemu muzika. Dok ona ostaje na njegovom Ostrvu kako bi završila slike za izložbu u Cvijeti Zuzorić, on odlazi u meksičke prerije kako bi pronašao savršeno drvo za gitaru. I na toj gitari joj odsvira tonove njenog tela.

U romanu Jugo uvek okreće na buru Laura Barna preispituje mogućnost emotivne bliskosti dvoje ljudi za koje je ljubav pre inspiracija nego relacija. Može li se biti posvećen drugom, a ostati svoj? Može li se beskompromisno voleti? Konačno, koliko se daleko može otploviti u odnosu u kojem jugo uvek okreće na buru?