Dečak i violina

Kraj rata mnoga deca su doèekala bez roditelja. Drštvo im je u tome pomoglo osnivanjem specijalnih domova za decu palih boraca. Tu su okružena atmosferom prijateljstva, a vaspitaèi èine sve da mališani što pre zaborave na neprijatnosti rata i nastave školovanje. Njihov svet ispunjen je ponovo pesmom, radom i nadama u buduænost. Goran se tako našao u domu koji je okupio deèake sklone muzici i prepune želje da razviju svoje umetnièke sklonosti. Oseæajan, predan muzici, uporan u radu brzo je zapažen meðu drugovima i profesorima. On je sa svojim najboljim drugom zamenio svoju violinu, jer se jedina, svojom tamnom bojom, odvajala od ostalih, budila u njemu seæanje na prošlost, lepota detinjstva i majku koja je nastradala u ratu. Svirajuæi upravo na toj violini tamne boje uspevao je da u partituru unese sva svoja oseæanja i dobije èudesne zvuke koji su njegovoj muzici davali posebnu lepotu. To neobièno muziciranje i violina uzrok su mnogih nesporazuma...