ARČIBALD RAJS 2: RATNI DOPISI IZ SRBIJE 1914-1918.

ARČIBALD RAJS 2: RATNI DOPISI IZ SRBIJE 1914-1918.

Rodolf Arčibald Rajs

Izdavač: Zavod za udžbenike

Žanr: Istorija

+10%

za 3

10%

Redovna cena: 3.388,00 din

Sa popustom i do: 2.744,28 din (ušteda: 643,72 din)

Austro-Ugarska antisrpska politika i propaganda. Od Berlinskog kongresa do Velikog evropskog rata (1878-1914) Austro-Ugarska je vodila otvorenu antisrpsku politiku. U Bosni i Hercegovini, koju je okupirala, činila je napore da ustanovi bošnjački indentitet (različit od srpskog), u Pljevljima, Prijepolju, Priboju i okolnim visovima stacionirala je brojnu vojsku, preko Raške oblasti, Kosova i Metohije, dobila trgovačke puteve i trasirala svoj projektovani prodor na istok. U Pljevljima, Skadru, Prizrenu i Skoplju uspostavila je svoje konzulate i dobro organizovane i opremljene propagandno-obaveštajne centre. Nakon oslobodilačkih Balkanskih ratova (1912/1913), stvorena je mogućnost i započeta aktivnost za ujedinjenje Srbije i Crne Gore, uzdigao se i sučelio srpski nacionalno-oslobodilački i državni interes sa habzburškim imperijalnim planovima, uspostavljena prepreka za germanski prodor na istok. Arčibaldu Rajsu se tada austrougarski poslanik u Švajcarskoj poverio da austrougarsku monarhiju iz nastale situacije može izvući samo jedan blic krig protiv Srbije.

Pucnji na prestolonaslednika Ferdinada u Sarajevu iskorišćeni su kao povod za veliki evropski požar. Posle Sarajevskog atentata (15/28. juna 1914) Austro-Ugarska je uputila oštar demarš Srbiji sa ultimativnim zahtevima da: „izda službenu izjavu da osuđuje subverzivni pokret i propagandu uperenu protiv Austro-Ugarske monarhije, da zabrani sve publikacije protivne monarhiji, da raspusti Narodnu odbranu i slična društva i udruženja, zapleni njihovu imovinu, da se izbaci iz javne nastave, sredstava obuke, vojne službe i državne uprave sve protivno Austro-Ugarskoj, da se dozvoli saradnja austrougarskih organa u gušenju pokreta protiv Austro-Ugraske, da se otvori sudska istraga protiv učesnika zavere od 28. juna 1914, da se uhapse Vojislav Tankosić i Milan Ciganović i da se otpuste iz službe i kazne činovnici pograničnih organa u Šapcu i Loznici.“

U odgovoru 23. jula 1914. srpska vlada je ukazala na miroljubivu saradnju Srbije sa Austro-Ugarskom, osudila propagandu protiv nje, izjavila spremnost da izvede na sud krivce za koje se dokaže da su učestvovali u Sarajevskom atentatu, da to javno objavi u Službenom vojnom listu, da izmeni zakon o štampi i ustav zemlje u pogledu propagande, da ukloni iz javne nastave, vojske i uprave sve krivce, uhapsila Vojislava Tankosića i Milana Ciganovića.

Pošto Austro-Ugarska nije bila zadovoljna odgovorom srpske vlade, po nalogu cara Franja Josifa, ministar spoljnih poslova Austro-Ugarske, Alojz Erental je 28. jula 1914. uputio Srbiji notu objave rata, neuobičajenim putem, običnom poštom preko svog poslanstva u Bukureštu (poslanik Austro-Ugarske Gizl ranije već je bio napustio Beograd). 

Kategorija:

Godina izdanja:

Broj strana:

Pismo:

Povez:

Format:

nav-id:

Knjige

2019.

313

Ćirilica

Tvrd

23 cm

A207475

Artikal nema komentare

Artikli na akciji

1.100,00 din 891,00 din

880,00 din 713,00 din

615,00 din 553,50 din

2.595,00 din

2.157,50 din

Ušteda: 437,50 din

Od istog autora