Šta radite, bre?

U ovim teškim vremenima, ispunjenim apatijom, strahovima i nemirom, ostao je još poneki glas razuma i savesti, da nas podseća „da smo ljudi iako smo Srbi“ i da bi trebalo da sačuvamo ljudsko dostojanstvo. Ostao je Zoran Ivošević kao čuvar vatre razuma, pravde, poštovanja ljudskih prava, primene zakona. Da podseća da primena zakona zavisi od činjenica, a ne od subjekata. Da podseća da bi svi pred zakonom trebalo da budu jednaki. On ne posustaje i „ne pristaje“, već istrajava na kritici i opomenama aktuelnoj vlasti već 20 godina svojim stručnim komentarima i opravdanim prozivkama za kršenje ljudskih prava i urušavanje institucija kontinuirano i u sve većem obimu. Zadivljuje sa kojom stručnošću govori o različitim temama i problemima iz različitih oblasti, analizirajući i aktuelna događanja, propise, uzroke i posledice. Niko nije pošteđen. Piše objektivno i argumentovano, sa jedinim kriterijumom da se „jednako postupa prema jednakima, a nejednako prema različitima i da opravdana kritika ima mesta ma kome bila upućena“.