Đeneral

Zlatibor, krajem leta 1943. godine. Nekoliko padobranaca u britanskim uniformama uspešno se prizemljuje. Glavni među njima je general Čarls Armstrong, novi šef savezničkih vojnih misija pri Vrhovnoj komandi Jugoslovenske vojske (Dražinih četnika).

Njegov dolazak najavljuje dobre vesti: Skoru kapitulaciju Italije i iskrcavanje Zapadnih saveznika na Jadransko more. Četnici pokreću velike operacije protiv Nemaca i ustaša, kako bi olakšali savezničku invaziju. Oni oslobađaju Prijepolje, Bijelo Polje, Višegrad, Goražde, Rogaticu… Njihov glavni cilj je Sarajevo, kao najveća nemačka baza u zaleđu Jadrana.

Međutim, Saveznici se ne iskrcavaju, Nemci dovode pojačanja u Sarajevo, a general Armstrong, jedan za drugim, postavlja niz ultimatuma generalu Draži Mihailoviću. Sučeljavanja dva generala – predstavnika jedne velike sile i jedne relativno male zemlje – otkrivaju uzroke ishoda rata u Kraljevini Jugoslaviji.

General Armstrong je iskusan britanski kolonijalni oficir, poznat po strogosti i krutosti, koji je poslat da ”disciplinuje” generala Mihailovića. Crpi snagu iz svesti da je predstavnik najveće imperije u istoriji sveta. Ideal mu je izvršenje zadatka po svaku cenu. Ali, kada general Mihailović postupa po dogovorenom planu, a general Armstrong počinje da dobija naredbe mimo tog plana, pa i mimo logike, on se nađe na nepoznatom terenu. Po prvi put Armstrong oseća da ga je imperija izdala i šalje niz protesta Komandi za Sredozemlje u Kairu.

General Mihailović ne zna za te proteste, koje Armstrong šalje sa svoje radio stanice, već u britanskom generalu vidi osobu koja nemilosrdno postavlja ultimatume. Ako udovolji njegovim zahtevima – gubi rat, ako ne udovolji – opet gubi. Izlaz iz nemoguće situacije on traži u istorijskim iskustvima, a snagu mu daju prethodnici na komandnim položajima, poput vojvode Radomira Putnika, koji je bio njegov omiljeni učitelj.

Ključne reči i razmišljanja istorijskih ličnosti, Srba, Britanaca i Nemaca, navedeni su prema originalnim dokumentima iz Vojnog arhiva u Beogradu, Arhiva Huverovog instituta u Kaliforniji i Bundes arhiva u Frajburgu. Reči i razmišljanja koji nisu važni za tok događaja, a neophodni su za tok literarne priče, napisani su kao logičan nastavak dokumentacije.