Noćni voz za Lisabon

Iako zaplet insistira na misterioznosti, dramatičnosti, koincidencijama i naglim preokretima, ova knjiga se nikako ne može svesti samo na to, ponajviše zbog knjige u knjizi - neverovatnih filozofskih refleksija u formi dnevnika jednog od junaka. Amado de Prado, čiji život glavni junak pokušava da razotkrije, je pravi vodič kroz preispitivanje duše, života i odluka. Pitanja odnosa slobode i uslovljenosti koje nameću, ili društvene norme, ili porodična tradicija, ili religija, ili pristojnost, se na svakoj stranici iznova postavljaju - da li svako od nas može u nekom trenutku života, pa i onom poznom, da raskine okove sačinjene od konvencija ili straha, i da usmeri život u drugom pravcu. Nesloboda se preispituje na svim nivoima - bilo kao usamljenost (zavisnost od drugih), strah od promene i želja za sigurnošću, strah od represije i političkog ugnjetavanja... Roman se vrti oko ideje da sloboda ne znači i neograničen broj izbora, jer ispravne i dobre namere mogu da dovedu do novih zločina, jer je život komplikovaniji od 10 zapovesti i vaspitanja. Etičke dileme i izbori koji se javljaju pred junacima ove knjige teraju nas da se zamislimo nad svojim izborima i odlukama. Možda je ključna reč koja opisjue ovu potragu – putovanje. Tako putujući vozom za Lisabon, i putujući na mesta gde ga dnevnik odvede, glavni junak, a i mi sa njim, stiže ne samo u nove predele, već i na one raskrnice svoje duše i svoje sudbine, koje ga teraju da pogleda u pravcu životnog puta koji nije izabrao i koji nije ostvario. Knjiga ne nudi odgovor, rasplet i olakšanje, već samo ohrabrenje da se istraže različite mogućnosti i da se osvoji sloboda, bez garancije da je napravljeni izbor i ispravan... Definitivno knjiga koja se ne zaboravlja lako.