Eureka – pesma u prozi

Zašto je noću nebo mračno?To pitanje je u prvim decenijama 19. veka postavio nemački fizičar Hajnrih Vilhelm Olbers, jer ga je mučilo zašto nebo nije blistavo tokom noći ako je već broj zvezda i sazvežđa beskonačan, budući da je svemir beskonačan, i ako taj svemir već odvajkada postoji, što znači da je količina svetlosne energije koju sva sjajna kosmička tela izračuju blago rečeno ogromna, pa bi naše nebo moralo da sija istom snagom kao i Sunce. U to vreme, kosmologija je, još u povojima, smatrala da je svemir statičan i beskrajan, i postavljeno pitanje je imalo svu i neoborivu snagu paradoksa. Ako je nebo, uprkos statičnom i beskrajnom svemiru, tamno - onda slede mnoge, nimalo beznačajne implikacije u našim pogledima na univerzum. Premda Po nije znao za tako izrečen Olbersov paradoks, ipak je ponudio rešenje za njega, pri čemu nije napuštao tle Njutnovog učenja. Mogli bismo da kažemo da je Poovo viđenje univerzuma možda i najbolja koncepcija prirode kosmosa, koja se može izvući iz Njutnove fizike.