Lopatanje đavola - istina o Crnoj reci

Ovo delo posvećeno je istini o nekadašnjem duhovno-rehabilitacionom centru kraj istoimenog manastira.

Kroz Arsićevo pero po prvi put je "progovorila" lopata, tačnije, "batinaš" sa prokazanog snimka Nemanja Radosavljević, "žrtveni jarac" čitave harange, i stotine roditelja za čiju decu je Crna Reka bila poslednja i najjača slamka spasa - "Crne priče na belom papiru", kako stoji u predgovoru.

I ne samo to, kroz slovo o "Lopatanju đavola" Arsić je zabo prst u oko nezainteresovanoj javnosti i licemernim "stručnjacima" koji na pandemiju narkomanije gledaju kao na poplave u Indoneziji, zaboravljajući da taj isti talas preti da potopi sve, i da je svom silinom već udario o hridi Srbije.

Vlada je učinio najviše što "mali" čovek može - odbio da ćuti!

Knjiga je nastala kao plod jednogodišnjeg istraživanja problema narkomanije u Srbiji, pandemije koja je zahvatila sve pore društva o čemu se retko ili sporadično govori. Pisana je kroz prizmu dešavanja u Crnoj Reci, poslednjem utočištu za armiju bivših ljudi, svih onih koje je društvo otpisalo i pustilo u vodu. Suštinsko pitanje je kome je trebalo da se ugasi i poslednja nada roditelja, svih onih koji su pre toga pokušali sve što im je bilo dostupno, od Drajzerove, privatnih klinika, lečenja u inostranstvu, da bi jedine rezultate naposletku uspeli da ostvare u Crnoj Reci, gde su se koristile, doduše nekonvencionalne, ali, pokazalo se, veoma uspešne metode.

Crna Reka, godinu dana posle, praktično više ne postoji. Devet desetina štićenika je napustilo Centar, jer praktično niko više nije smeo da ih zaustavlja. Čak osmoro mladih ljudi je u međuvremenu kući pošlo, a nikuda nije došlo. Kome su to batine smetale više od krstača, ko je bio prava meta napada a ko žrtva, samo su neka od pitanja kojima se bavi ova knjiga.