Prijava|Registracija|Pomoć
delfi
delfi knjizare
korpa
želje
KnjigeStrane knjigeMuzikaFilmoviVideo igreGiftUdžbeniciVestiAkcijeKnjižare
28.12.2009.

I Irci vole da jedu krvavice

Svaka nacija polazi od toga da je jedinstvena. Takvi smo mi, ali i Irci, Rusi, Amerikanci, Englezi. Preko krvavica sam našao vezu između dve kulture, jugoslovenske i irske, jer i Irci imaju taj specijalitet u svojoj kuhinji, kaže autor „Emigrantskog kuvara”.

Dejan Novačić, autor knjiga „SFRJ za ponavljače” i, najnovije, „Emigrantski kuvar” došao je u posetu rodnom Beogradu iz Irske, u koju je emigrirao 1991. godine. Novačićeva knjiga „SFRJ za ponavljače”, prvi put objavljena 2002. godine, jeste setna, ironična i urnebesna „paralelna istorija” Jugoslavije. Do sada je doživela deset izdanja, naišavši na topao prijem na čitavom eks-ju prostoru, pružajući čitaocima, uz obilje humora, zdravu dozu jugonostalgije. Prevedena je na slovenački i makedonski jezik, a nedavno je, po rečima autora, objavljeno i drugo izdanje u Zagrebu.

Dejan Novačić rođen je 1961. godine i radio je kao novinar za redakcije širom Jugoslavije, pre odlaska u Dablin. Za „Politiku” govori o životu u emigraciji, Jugoslaviji kao kulturnom prostoru kojem i dalje pripada, i svojoj novoj knjizi, zbirci humorističkih recepata koji više govore o Jugoslovenima, a manje o kulinarstvu.

Otkuda ideja za pisanje „Emigrantskog kuvara”?

Pre dve godine ljubljanski dnevnik „Indirekt” ponudio mi je da pišem o Jugoslaviji za njih, a odlučio sam da pišem u formi recepata, jer hrana definiše svaku, pa i jugoslovensku kulturu. Kada sam sakupio dosta recepata, ponudio sam ih mom izdavaču „Stilosu” i tako je nastala knjiga.

U knjizi se kroz humor i anegdote o poznatim ličnostima prave asocijacije na zemlju koja više ne postoji. U jednom receptu govorite o čuvenim krvavicama, praveći paralelu sa grofom Drakulom i Irskom?

Stvar je u tome što svaka nacija polazi od toga da je jedinstvena. Takvi smo mi, ali i Irci, Rusi, Amerikanci, Englezi. Preko krvavica našao sam vezu između dve kulture, jugoslovenske i irske, jer i Irci imaju taj specijalitet u svojoj kuhinji. I, naravno, misle da je to samo njihovo, pa sam iskoristio da se poigram sa našim mitomanijama. Recimo, recept za riblju čorbu sam dobio od Mihajla Mihajlova, disidenta, koji ju je spremao u zatvoru.

Čini se da ste opsednuti Jugoslavijom?

Nije to opsesija nego stvar identiteta. Ja sam kulturan čovek i kulturni identitet mi je najvažniji. To što država u kojoj sam rođen više ne postoji, ne znači da mogu da je se odreknem. Pogotovo u emigraciji, u toku devedesetih, kao da je jugoslovenska kultura preplavila Evropu. To jeste bio jugoslovenski prostor, jer smo ostali u vezi. Recimo, hoću da čitam Krležu, ali njega nema u knjižarama, pa ga pozajmim od prijatelja.

Zašto ste napustili zemlju?

Otišao sam iz Beograda 1991. godine, kada je već buktao rat, počele su borbe za Vukovar. Bio sam među momcima koji su zreli za mobilizaciju. Nisam čekao da mi zakucaju na vrata, nego sam zbrisao. Moja generacija nije, kao neke starije, odlazila u, recimo, Nemačku da bi zaradila za stan ili kola. Razlog za odlazak ležao je ovde, a ne tamo.

Kako izgleda život emigranta u Irskoj?

U Irskoj mi je ugodno, jer je ta zemlja otvorena, tolerantna i dinamična, kao i naša. Slični smo, jer smo otvoreni. Irci su posebno ponosni na svoj humor. Dovoljno je reći Džojs ili Beket. Taj ironijski momenat u humoru ih čini velikim.

I Irci imaju čuvenu kuhinju?

Da, ali oni je više ne vole, sada se hrane mnogo zdravije nego pre. Tako to biva. I ovde će se sve manje jesti pihtije i papci u saftu.

Ljudi na jugoslovenskim prostorima lepo prihvataju vaše knjige?

Drago mi je što sada jugoslovenske nacije sve više mogu da razgovaraju bez tenzije. Dolazi vreme bez gorčine u komunikaciji, osećam to u razgovoru sa kolegama. U Hrvatskoj postoji grupa intelektualaca koji žele da povežu Zagreb i Beograd. I ne treba zanemarivati snagu popularne kulture. Pogledajte šta je „Riverdens” učinio za popularizaciju irske kulture. Zanimljivo, kad pitaš Irca za „Riverdens”, on odmahuje rukom. Slično kao i mi, kad neko pomene Guču. Ali, što god mislili, to je jako dobro i korisno. Jer, ako ima mesta za Guču, vremenom će biti prostora i za visoku kulturu.

Šta planirate po povratku u Irsku?

Tamo imam svoju agenciju za goustrajting, upravo je počela sa radom. Bavimo se svim vrstama naručenog pisanja, od komercijalne literature, do poezije i ljubavnih pisama. Osim toga, radićemo i goustriding. To je čitanje po narudžbini. Jednostavno, nekog mrzi da pročita neku knjigu, mi je pročitamo umesto njega, a onda mu je prepričamo. Potražio sam na Internetu. Goustrajting odavno postoji, ali mislim da je goustriding pionirski poduhvat.

Autor: Stanko Stamenković
Izvor: Politika

Povezani artikli
sfrj za ponavljace      
Cena: 550.00 din
467.50 din
     


promocija knjige necu da mislim na prag
24.01.2020.
Savremena psihološka drama za tinejdžere „Neću da mislim na Prag“ Sonje Ćirić, ovenčana Nagradom za najbolju dečju knjigu na Beogradskom sajmu knjiga, kao i nagradom Politikinog Zabavnika za najbolje delo namenjeno mladima, predstavljena je u četvrtak 23. januara u kafeteriji Bukmarker u knjižari Delfi... ceo tekst
najbolje poze za citanje
24.01.2020.
Ako se upuštate u maratonsko čitanje, trebalo bi da primenite adekvatnu tehniku. Ispravan metod. Da li ćemo govoriti o tome kako je zapravo ispravno sedeti, zbog vaše kičme? Naravno da ne. Samo je bitno to koliko dugo možete da ostanete u jednom položaju i ne napuštate svet romana u koji ste uplovili.... ceo tekst
6 knjiga ciji su naslovi proistekli iz drugih knjiga
24.01.2020.
Svaki knjigoljubac zna da knjige mogu značajno da utiču na naš život, toliko da se inficiramo čitanjem a onda i podstičemo druge da razvijaju tu istu strast. Ako ste duže vreme strastveni čitalac, ili ste barem čitali, možda ste primetili da klasici imaju sličan uticaj na knjige koje su usledile za... ceo tekst
deset zanimljivih i istinitih cinjenica o dobrim predskazanjima
23.01.2020.
Nakon što su obožavaoci „Dobrih predskazanja“, (lepih i tačnih proročanstava Agnes Nater, veštice), dela Terija Pračeta i Nila Gejmena, decenijama čekli da pogledaju adaptaciju ovog klasika iz domena žanra fantastike, u maju prošle godine ta želja im se i ostvarila. Sve vaše omiljene junake iz „Dobrih... ceo tekst
pdf knjige kradja je kradja
23.01.2020.
Ako ste počeli da čitate ovaj tekst, to znači da volite knjige i čitanje. To je prijatna aktivnost, širi nam vidike, vežba intelektualne i emotivne sposobnosti. Čitaoci uživaju u tim nematerijalnim dobitima, dok pisci, sa druge strane, a i izdavači i knjižari, u tome vide lukrativnu aktivnost. Jeste,... ceo tekst
akcija citajmo domace 10 dodatnog popusta na sve knjige domacih autora u izdanju lagune
22.01.2020.
Posle velikog interesovanja koje su čitaoci pokazali prošle godine, i ove nastavljamo sa sjajnom akcijom Čitajmo domaće! Od 27. do 31. januara bićete u prilici da članski i količinski popust kombinujete sa dodatnih 10% na knjige domaćih autora u izdanju Lagune.Svake godine nam se pridruži novi broj... ceo tekst
promocija romana hipokratova deca mladena stevanovica 30 januara
22.01.2020.
Afera o ukradenim bebama iz porodilišta poslužila je Mladenu Stevanoviću kao inspiracija za roman „Hipokratova deca“. Ova knjiga biće predstavljena na promociji u četvrtak 30. januara u 18 sati u kafeteriji Bukmarker u knjižari Delfi SKC.   Osim autora, o knjizi će govoriti dr Sonja Milovanović,... ceo tekst
osinje gnezdo vlade arsica u prodaji od 25 januara
22.01.2020.
Dugo očekivani triler Vlade Arsića „Osinje gnezdo“, koji će se uskoro naći pred čitaocima, preispituje mit o moštima Svetog Save i postavlja mnoga pitanja u vezi sa našom sudbinom.   Da li su mošti Svetog Save zaista spaljene na Vračaru?   Arheolog Jovan Gligorijević je poginuo u saobraćajnoj... ceo tekst
o romanu jedna nit trejsi sevalije na jubilarnom 60 laguninom knjizevnom klubu 7 februara
22.01.2020.
Jubilarni 60. Lagunin književni klub održaće se u petak 7. februara u kafeteriji Bukmarker, a tema će biti poslednji roman Trejsi Ševalije „Jedna nit“.   Roman „Jedna nit“ je dirljiva priča o ženi koja u predvečerje Drugog svetskog rata dolazi u grad sa nadom da će se izboriti za svoje pravo na... ceo tekst
odrzana promocija knjige malo zeleno drvo seline lovren
22.01.2020.
Priče o zdravlju naše planete danas su nam potrebnije nego ikada ranije. Makar one bile i u bajkama. Jedna od tih bajki – magična priča o ranjenoj prirodi Seline Lovren „Malo zeleno drvo“ – predstavljena je 21. januara u kafeteriji Bukmarker u knjižari Delfi SKC.   O ovoj bajkolikoj i veoma uzbudljivoj... ceo tekst

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.