Vesti

Hitler je voleo Šekspira

27. Januar 2010
Nemački vođa se divio piscima kao što su Gete, Šopenhauer, Fihte ali uzimao je od njih ono što je bilo sporedno, i možda najgore, a to je antisemitizam.

„Adolf Hitler bio je strastven čitalac, a u knjigama je tragao za tezama koje bi podupirale njegove političke ideje”, rekao je pisac Dušan Cicvara predstavljajući sadržaj knjige Timotija Rajbaka „Hitlerova lična biblioteka”, u Domu kulture Studentski grad. „Polovinu njegove biblioteke činilo je štivo o ratnim podvizima i vojnim taktikama. Cenio je Šekspira, i voleo Robinsona Krusoa, Don Kihota i Vinetua.”

Rajbak na početku navodi dosetku Valtera Benjamina, koja kaže da možemo da ocenimo kakav je neko čovek bio, ukoliko imamo celokupnu njegovu biblioteku. „Biblioteka o kojoj Rajbak piše nije potpuna, pa ne možemo znati da li su baš ove knjige oblikovale Hitlerov um, kao što podnaslov poručuje. Ali ovde je predstavljeno devet knjiga koje je Hitler sigurno čitao, u kojima je ostavio beleške, i koje su zaista uticale na njega”, objasnio je Crnković.

Prevodilac je dodao i da je autorov pristup skrupulozan, bez trunke senzacionalizma, jer je i sam Rajnbak isticao da prezire morbidni voajerizam. To je bio i razlog što se nije osvrnuo na Hitlerovu sklonost ka okultnim istraživanjima.

Prema piscu Filipu Davidu to bi mogao da bude nedostatak ove knjige. David je podsetio na činjenicu da je veliki uticaj na Hitlera izvršio Ditrih Ekart, čuveni mistik, ezoterik, narkoman i pesnik, a da postoje teze da je nemački vođa bio samo medij iza koga su postojale nekakve zle sile.

„No, Rajbakova knjiga je zanimljiva jer pruža mogućnost da zavirimo u Hitlerov um, i pokušamo da shvatimo kako je moguće da je jedan čovek učinio toliko zločina”, rekao je David. „To je objašnjavano na razne načine. Na primer, da je Hitler patološka ličnost, što je recimo tvrdio Erih From u „Anatomiji ljudske destruktivnosti”. Dejvid Luis je u knjizi „Čovek koji je stvorio Hitlera” izneo tezu da je on pod hipnozom uobrazio da je novi mesija.”

David je upozorio da su sve ove teorije ograničene, i da je Hitler posledica kulturnog modela koji je u Nemačkoj postojao sto pedeset godina. „On se divio piscima kao što su Gete, Šopenhauer, Fihte ali uzimao je od njih ono što je bilo sporedno, i možda najgore, a to je antisemitizam. Dosta pre Hitlera razvijana je ideja da postoje narodi više rase, i narodi niže rase. Kada je rat počeo, ljudi koji su odrasli u tom kulturnom modelu bili su spremni da izvrše gnusne zločine”, objasnio je David, ocenivši da Rajnbakovo delo i ne govori toliko o knjigama, koliko o ljudima sa kojima se Hitler sretao, i koji su uticali na njega dajući tako širu sliku o nastanku nacističkog pokreta, i o kulturnom modelu u kojem je nastao.

Izvor: Politika