Prijava|Registracija|Pomoć
delfi
delfi knjizare
korpa
želje
KnjigeStrane knjigeMuzikaFilmoviVideo igreGiftUdžbeniciVestiAkcijeKnjižare
13.02.2018.

Sedam pisaca koje je inspirisala ruska književnost

Ruska književnost je veoma poznata širom sveta. Imena Dostojevskog, Tolstoja i Puškina su svima prepoznatljiva i sada, mnogo godina nakon njihove smrti, a neprestano su inspirisala generacije pisaca. Navodimo one koji su inspiraciju našli u ruskoj književnosti, a koji su uspeli da izgrade sopstvene stilove i budu poznati u književnom svetu.

Virdžinija Vulf i Lav Tolstoj

Dela Lava Tolstoja bila su, a i sada su, veoma cenjena kako u Rusiji, tako i van nje. Među mnogim poštovaocima Tolstojevog rada bila je i engleska spisateljica Virdžinija Vulf. Veoma rano je počela da čita Tolstoja i njegov uticaj se oseti u mnogim njenim delima koja se tiču rata i društvenih slojeva, slično Tolstojevom „Ratu i miru“. Vulfova je poštovala i mnoge druge ruske pisce. U svojoj zbirci eseja, „Virginia Woolf and the Russian Point of View“ („Virdžinija Vulf i ruski pogled na stvari“), izražava svoje poglede i komentariše Tolstoja, kao i Dostojevskog, Čehova i Turgenjeva.

Vilijam Fokner i Anton Čehov

Anton Čehov je uticao na celu generaciju savremenih pisaca. Usavršio je umetnost pisanja priča, pokazujući kako se lik i radnja mogu razviti na svega nekoliko stranica. Čehov je takođe stavio akcenat na detalje – u kratkim pričama, svaki detalj se računa, nema mesta za prazne reči. Vilijam Fokner je bio oduševljen Čehovljevom veštinom. Kada su ga pitali kog pisca smatra najboljim autorom priča ikada, Fokner je pomenuo samo Čehova. Prema njegovom mišljenju, kada se pisac nalazi pred izazovom da napiše priču najbrže i najjednostavnije što ume, „ako je od najboljih, poput Čehova, može to uraditi svaki put u svega dve ili tri hiljade reči“.

Ernest Hemingvej i Ivan Turgenjev

Hemingvej i Turgenjev nisu baš očigledna kombinacija s obzirom na Ivanov nežni, gotovo ženski stil pripovedanja. Bez obzira na to, Hemingvej je veoma poštovao Turgenjevljevu zbirku priča „Lovčevi zapisi“, u kojima je pripovedač lik u priči, ali samo posmatra život oko sebe. Ne postoji radnja u knjizi, reč je samo o zbirci mesta, likova, situacija, isečaka iz života. Ova zbirka je uticala na Hemingvejev stil pripovedanja i sličnosti se mogu videti u pričama koje je napisao.

Pablo Neruda i Vladimir Majakovski

Vladimir Majakovski bio je jedan od vodećih pisaca Sovjetskog saveza, usmeren ka futurizmu, a ispred grupe socijalističkih pisaca. Njegov rad je veoma poštovan u zemlji, a čak ga je i sam Staljin hvalio. Čileanski pisac Neruda bio je veliki poštovalac Sovjetskog saveza i cenio je dela Majakovskog zbog nekonvencionalnog pristupa pisanju i hrabre upotrebe jezika. Neruda je usvojio neke od elemenata koje je Majakovski koristio u pisanju, a oni se mogu videti u njegovoj poeziji.

Džordž Orvel i Evgenij Zamjatin

Pre objavljivanja čuvenog Orvelovog distopijskog romana „1984“, postojala je „Mi“, knjiga sovjetskog pisca Evgenija Zamjatina. Priča u Zamjatinovom romanu je tragična. Završio ga je 1924. godine, ali su ga institucije sovjetske Rusije odmah zabranile. Roman je ipak ugledao svetlost dana 1924. godine sa engleskim prevodom i Orvel je bio jedan od onih koji su pisali njegov prikaz. Sličnosti su očigledne – likovi i radnja se na trenutke potpuno ponovaljaju. Na kraju krajeva, ove dve knjige nisu iste i Orvel je uspeo da udahne novi život u zaplet koji je možda pozajmio od Zamjatina. Romani nisu identični, i ako ništa drugo, Orvelovo remek-delo je omaž Zamjatinovom revolucionarnom delu.

Džejms Džojs i Lav Tolstoj

Tolstojev stil pisanja je našao način da utiče i na dela Džejma Džojsa. Kopirajući osobine Tolstojevog pripovedanja, poput realizma i opisa običnog, svakodnevnog života, Džojs se fokusirao na Irsku u dvadesetom veku. Džojs je otvoreno izražavao svoje divljenje prema Tolstoju. U pismu svom bratu iz 1905. godine, Džojs je napisao da je Tolstoj „za glavu i vrat iznad ostalih“. Trideset godina kasnije, Džojs je poslao svojoj kćerci neke Tolstojeve knjige i u pismu naveo da je pripovetka „Koliko je zemlje potrebno čoveku“ „najbolja priča koju svet književnosti poznaje“.

Orhan Pamuk i Fjodor Dostojevski

Turski dobitnik Nobelove nagrade Orhan Pamuk je često izražavao svoje divljenje prema ruskoj književnosti. U svojoj knjizi „Druge boje: eseji i jedna priča“ piše o Fjodoru Dostojevskom i Vladimiru Nabokovu koji su ostavili snažan uticaj na njega tokom mladosti. Iako je savremen pisac, usvojio je metode pisanja iz devetnaestog veka. Smatra da su dela Dostojevskog bezvremena i obraćaju se mlađim generacijama jednako koliko se on obraćao svojoj. Poput Dostojevskog, cenio je priznanja sopstvenoj kulturi, koja verovatno nikada neće biti dominantna svetska kultura, i njen otpor spoljnim uticajima, posebno onima sa Zapada, kao i očuvanje kulturološkog partikulariteta.

Izvor: theculturetrip.com

opsada crkve svetog spasa gorana petrovica u prodaji od 26 maja
25.05.2018.
Izdavačka kuća Laguna je objavila roman Gorana Petrovića „Opsada crkve Svetog Spasa“, nezaobilazno delo srpske književnosti, ovenčano značajnim književnim nagradama.„Opsada crkve Svetog Spasa“ je priča o opsadi Žiče od strane bugarskog kneza Šišmana u vreme kralja Milutina, krajem XIII veka, kada se... ceo tekst
katedrala na moru od papira do televizije
25.05.2018.
Katedrala na moru izgrađena je na papiru. Preciznije, izgrađena je na 670 stranica knjige koju je španski kanal „Antena 3“ transformisao u audio-vizuelni materijal. Roman sačinjen od 60 poglavlja, objavljen 2006, autora Ildefonsoa Falkonesa pretočen je u osam pedesetominutnih epizoda. „Od trenutka... ceo tekst
unapredite sebe pobedite emocionalne vampire
24.05.2018.
U okviru serijala „Razgovor s povodom“, 23. maja u Delfi Caféu u SKC-u predstavljene su knjige „Emocionalni vampiri“ i „Emocionalni vampiri na poslu“ kliničkog psihologa dr Alberta Dž. Bernstina.   O njima su govorili sjajni gosti, dr Katarina Petrović, psihijatar, prof dr Divna Vuksanović, književnica... ceo tekst
kako uciniti citanje zabavnim ideje koje ce klinci obozavati
24.05.2018.
Verovatno se pitate koliko sam stručna da dajem ovakve savete? Ne, nisam školovani pedagog, ali ipak imam iskustva u ovoj oblasti. Lično sam imala problema da naučim da čitam, i moj sin je imao sličnih muka. I priznajem, kada su moja deca bila mala forsirala sam ih po tom pitanju više nego što bih volela... ceo tekst
10 zabavnih cinjenica o knjigama
23.05.2018.
1. Svi znamo da stare knjige mirišu divno ali iza tog mirisa se krije zanimljiva nauka. Tokom postepenog raspadanja celuloze i lignin koji se nalaze u papiru, dolazi do proizvodnje velikih količina različitih organskih jedinjenja. Miris koje ova jedinjenja proizvode razlikuje se u zavisnosti od toga... ceo tekst
nedeljnik u knjizarama delfi
23.05.2018.
Novi broj lista Nedeljnik naći će se na kioscima u četvrtak, a od petka ga možete kupiti za samo 1 dinar u svim knjižarama Delfi širom Srbije uz kupovinu bilo koje Lagunine knjige, knjige drugih izdavača ili proizvoda iz gift programa u vrednosti većoj od 150 dinara. U novom broju Nedeljnika: – Veliki... ceo tekst
promocija romana dusanova kletva vanje bulica 30 maja
23.05.2018.
Promocija romana „Dušanova kletva“ Vanje Bulića biće održana u utorak 30. maja u 18 sati u Delfi Caféu u SKC-u. O novom trileru u kojem se nastavljaju novinarske i istraživačke avanture Novaka Ivanovića pored autora govoriće pisac i novinar Luka Mičeta i direktor Lagune Dejan Papić. Odlomke iz romana... ceo tekst
odabrane price dzona civera u okviru laguninog knjizevnog kluba
23.05.2018.
Jubilarna četrdeseta tribina Laguninog književnog kluba biće održana u petak 1. juna od 18 sati u knjižari Delfi u SKC-u. Razgovaraćemo o knjizi „Odabrane priče“ dobitnika Pulicerove nagrade Džona Čivera, koga mnogi nazivaju američkim Čehovom XX veka. O knjizi će govoriti urednik Dejan Mihailović, prevodilac... ceo tekst
naucite engleski uz sjajnu ediciju read in english
23.05.2018.
Čitanje najvećih književnih klasika na engleskom je lako zahvaljujući knjigama iz edicije „Read in English“. Klasici na engleskom jeziku „Treasure Island“, „The Hound of the Baskervilles“, „Peter Pan“ i „King Arthur“ prilagođeni su deci i onima koji počinju samostalno da čitaju na engleskom. Tekst dopunjen... ceo tekst
kako prosiriti vidike ljubitelja fantastike saveti za bibliotekare i knjizare
22.05.2018.
Naučna i epska fantastika su dva žanra često nazivana nerealističnom fikcijom. U oba se pripovedanje naslanja na izgrađene svetove i pitanje „šta bi bilo kad bi bilo?“, a verodostojnost je sazdana od doslednosti, logike i emocionalnog realizma. Naučna fantastika obično u sebi sadrži zamišljena nova... ceo tekst