Prijava|Registracija|Pomoć
delfi
delfi knjizare
korpa
želje
KnjigeStrane knjigeMuzikaFilmoviVideo igreGiftUdžbeniciVestiAkcijeKnjižare
12.07.2018.

Zbog čega kritika nema saosećanja za ljubavne romane?

Najveće zvezde među romanopiscima, poput Agate Kristi i Artura C. Klarka, imaju ponešto zajedničko: svi su priznati pisci popularnih žanrova koji su decenijama bili na udaru popularnih medija ali i književne kritike. Profesori engleske književnosti od Jejla do Univerziteta na Aljasci, dugo su omalovažavali tvrdokorne detektivske romane, naučnu fantastiku i fantastiku, ocenjujući njihove metafore i simbole kao odraz i obeležje određenog vremena – fatalne žene, preteran luksuz Orijent Ekspresa, ili raspevani kompjuter iz romana „2001: Odiseja u svemiru“.



Ono što nedostaje raspravi o popularnim žanrovima jeste ljubavna fikcija, njena evolucija i trenutno stanje. Reč je o ogromnom propustu, koji je Sara Franc Lajons do te mere rešena da ispravi: „Od osamdesetih godina sve se svodi na osnaživanje žena. Da li će ova rasprava osnažiti ili potlačiti žene?“ rekla je. „Potreban nam je novi pristup ljubavnim romanima.“

Sara Franc Lajons pripada novoj školi književne kritike koja je odlučila da razgrne teške zastore iza kojih su previše dugo sakrivani ljubavni romani (u današnje vreme, to su Kindlove kožne futrole) i posvetila se jednoj od najpopularnijih i najpotcenjenijih razbibriga ‒ žanru koji je toliko omiljen da se često navodi kao ono što održava izdavačku delatnost (popularni ljubavni romani predstavljaju više od polovine džepnih izdanja prodatih na tržištu SAD, na primer).


„Ako se vratimo u 18. vek i pogledamo reakcije na pojavu popularnih romana za žene, argumenti su potpuno isti kao i ovi koje imamo danas, 250 godina kasnije. U nekom trenutku ćemo morati da priznamo da je sve to smešno“, izjavila je Franc Lajons.



Franc Lajons je u saradnji sa profesorom Erikom Selindžerom pokrenula 2007. godine Međunarodno udruženje za proučavanje popularne ljubavne fikcije. Ovo udruženje je organizovalo konferencije širom sveta, a 2010. pokrenuli su i časopis „The Journal Of Popular Romance Studies“.

Njihova namera je da formiraju fond za finansiranje stipendija za doktorske studije i – što je za sada na dugom štapu – punopravni diplomski program. Udruženje je ovom žanru dalo legitimitet u očima akademskih institucija i ljubavna fikcija je danas tema o kojoj se razgovara i raspravlja u učionicama mnogih univerziteta, počev od Univerziteta Džordž Mejson do čuvenog Prinstona, na kojem postoji seminar o američkim bestselerima, sa Norom Roberts kao glavnom temom.

Ljubavna fikcija je jedan od poslednjih žanrova koji je pronašao svoje mesto u studijskim programima na koledžima i to u vremenu kada se čini da akademski krugovi ulaze u ozbiljna proučavanja gotovo svega – od „Čarobnjaka iz Oza“ do Bijonse i Majli Sajrus. I mada ne izostaju sva ona žestoka intelektualna sukobljavanja karakteristična za sve akademske discipline, učenjaci posvećeni ljubavnoj fikciji danas objavljuju post feminističke tekstove iz kojih je jasno da je završeno sa feminističkim talasom koji je bio protiv ljubavne fikcije (iz sedamdesetih i osamdesetih godina), kao i sa, za taj period karakterističnim, potcenjivanjem i omalovažavanjem tog žanra.

Činjenica da se jedini značajan osvrt akademeske zajednice pojavio pre više od četiri decenije predstavlja jaku motivaciju za današnje branitelje ljubavne fikcije.



„Proučavaćemo ove [ljubavne] knjige kao i bilo koji drugi književni tekst, kao proizvod kreativne imaginacije“, rekla je Sara Franc Lajons.

Za mnoge od učenih ljudi, srećan kraj bi podrazumevao da ljubavna fikcija bude predmet izučavanja u svim oblastima akademske zajednice. „Miruj, srce moje“, rekao je profesor Selindžer iz Međunarodnog udruženja za proučavanje popularne ljubavne fikcije komentarišući mogućnost da se formiraju studijski programi posvećeni ovom žanru. U idealnom svetu, kako ga zamišljaju u ovom Udruženju, ilustrovane korice ljubavnih romana sa svojim arhetipskim junacima, provokativno bi blistale sa stolova sociologa, feminista, istoričara, antropologa, filozofa i najokorelijih teoretičara književnosti.

Ovaj žanr postepeno postaje deo i drugih discplina: pojavljuju se profesori medicine koji proučavaju način na koji su lekari i medicinske sestre predstavljeni u ljubavnoj fikciji ili profesori sa studija bliskoistočne kulture, ljubitelji podžanra specifičnog po heroju-šeiku.

Ovakvo pandisciplinarno istraživanje u punom sjaju je bilo predstavljeno na nedavno održanoj konferenciji pod nazivom „Šta je ljubav?“ održanoj u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu. Na tribini na kojoj su učestvovali sociolozi, istoričari, psiholozi i antropolozi, diskusija se fokusirala na nedostatak srećnih završetaka u stvarnom životu. „Moram da primetim, nauka ne daje naročito srećnu sliku“, izjavila je Eli Finkel, profesorka sociološke psihologije na Univerzitetu Nortvestern, citirajući studije koje pokazuju da se sve manje ljubavi završava brakom. „Ali, s druge strane, nauka kaže da je alfa muškarac, pa, recimo, mnogo zgodan. Ispostavilo se da se svima dopada neko ko je zgodan i ambiciozan.“

Ali pre nego što šira akademska javnost bude bila u prilici da secira ljubavne romane pokušavajući da iz njih izvuče značajnije teme, jedna manja grupa teoretičara književnosti mora da se pomiri sa ogromnom popularnošću ovog žanra – kao i sa prezirom kome je izložen.

„Žene pišu i čitaju o junacima ljubavnih romana kako bi ispitale, analizirale, potkopavale, raspravljale, slavile i odbacivale patrijarhalnu koncepciju muževnosti“, kaže Sara Franc Lajons. „Nije reč da one samo obožavaju lance sopstvenog ropstva. One pokušavaju da otkriju ko su, da shvate kako da se uklope.“

„Ljubav je moja religija – mogao bih da umrem za nju“, napisao je jednom prilikom osvedočeni romantik Džon Kits. U ljubavnoj fikciji smrt ne dolazi u obzir, „Nama je potreban srećan kraj“, kaže profesor Selindžer. Savremeni teoretičari, kao i svi pravi romantici, pokušavaju da utvrde kako da ovaj žanr u kom ljubav pobeđuje sve, dobije svoj bajkovit srećan kraj.

Autor: Ema Pirs
Izvor: smithsonianmag.com
Prevod: Maja Horvat 

akcija 399 sjajni naslovi po odlicnoj ceni je osvezena i produzena
23.02.2019.
Izdavačka kuća Laguna je prošle godine obradovala čitaoce akcijom „399 – Sjajni naslovi po odličnoj ceni“, na kojoj su se našle veoma zanimljive knjige iz različitih žanrova. S obzirom na veliko interesovanje koje je pratilo ovu akciju, rešili smo da je osvežimo i ponudimo vam nove i drugačije naslove... ceo tekst
citajte deci hajde da upoznamo svet
22.02.2019.
Što pre počnete da čitate deci, to bolje. Čitanje pospešuje mišljenje i koncentraciju, stimuliše maštu i učvršćuje porodične veze.Zašto je važno čitati deci?Istraživanje koje se još od 2007. sprovodi svake godine, pod pokroviteljstvom fondacije Lezen u Nemačkoj, pokazuje da su roditelji koji svakodnevno... ceo tekst
elegantan holandski izum koji ce izmeniti nacin na koji citamo
22.02.2019.
Ove minijaturne knjige će moći da stanu u dlan kao pametni telefoni. Da li ćete se i vi priključiti novom trendu malih knjiga? Kako zamišljate da će izgledati budućnost? Leteći automobili? Puno sintetičkih materijala? Inteligentni kućni asistenti koji će sve raditi umesto vas i u koje ćete se... ceo tekst
edukativno i zanimljivo veliki narodi iz proslosti grci od 26 februara u prodaji
22.02.2019.
Najmlađe čitaoce upoznajemo sa tajnama i čudima velikih antičkih civilizacija kroz jedinstven, edukativan i zanimljiv serijal „Veliki narodi iz prošlosti“ Kristijana Hila. Ovo su priče obogaćene mnoštvom interesantnih podataka. Napisane su tako da zabave mališane a da ih ne zamore svojim obimom. Sadrže... ceo tekst
najstarije udruzenje ljubitelja naucne fantastike u los andjelesu
22.02.2019.
Najstarije, i dalje aktivno udruženje ljubitelja naučne fantastike i fantastike, nekada je bilo utočište za Reja Bredberija i L. Rona Habarda.Svakog četvrtka uveče veliki broj ljubitelja naučne fantastike i fantastike održava nedeljni sastanak udruženja Ljubitelja naučne fantastike u Los Anđelesu (Los... ceo tekst
promocija knjige slatke price sladjane jelic
21.02.2019.
Tajne hedonističke gladi otkriva nam Slađana Jelić u knjizi „Slatke priče“, koja će biti predstavljena u utorak 26. februara od 18 sati u knjižari Delfi u SKC-u. Kako podmiriti potrebu za hranom da bismo živeli i žudnju za ishranom u kojoj bismo uživali, pokušaće da odgonetnu učesnici promocije. Osim... ceo tekst
odaja secanja holi kejv u knjizarama od 26 februara
21.02.2019.
„Odaja sećanja“ britanske autorke Holi Kejv uzbudljiva je i originalna priča čija je radnja smeštena u budućnost. Junakinja Izobel ima sve: posao iz snova, besprekoran dom i čvrstu vezu. Život, pa čak i smrt, u potpunosti su pod njenom kontrolom. Za Izobelinu generaciju smrt više nije ništavilo zahvaljujući... ceo tekst
zbog cega je dafne di morije bila britanska kraljica trilera
21.02.2019.
Novi film u režiji Rodžera Mičela „Moja rođaka Rejčel“ („My Cousin Rachel“) – sa Rejčel Vajs u glavnoj ulozi i Semom Klaflinom koji tumači ulogu Filipa, mladog čoveka razapetog između privlačnosti koju oseća prema ovoj zavodljivoj ženi i sumnji da je počinila razna zlodela – verno prati radnju istoimenog... ceo tekst
predstavljen ljudski aparat
20.02.2019.
Beogradska promocija romana „Ljudski aparat“ Marka Brakovića održana je 19. februara pred prepunim Delfi Caféom u SKC-u. O knjizi su, osim autora, govorili recenzent Ivan Điković i pisac i voditelj Aleksandar Saša Ignjatović.   Roman „Ljudski aparat“ predstavlja nam dva, pa prvi pogled, sasvim... ceo tekst
promocija knjige nedostojna keri cin
20.02.2019.
Promocija romana „Nedostojna“ Keri Čin održaće se u četvrtak 28. februara u 18 sati u Delfi Caféu (Kralja Milana 48) u Beogradu. O knjizi će osim autorke govoriti i urednica u Laguni Nevena Milojević i urednik knjige Srđan Krstić. „Nedostojna“ je roman o ljubavi, biznisu i podzemlju. Mila je sa sedam... ceo tekst