Vesti

Naturšnicla 'Vojko i Savle'

16. Novembar 2009
„Emigrantski kuvar” Dejana Novačića, koji je nedavno objavio „Stilos” iz Novog Sada, sadrži mnoštvo korisnih recepata za spravljanje đakonija sa prostora bivše Jugoslavije. Međutim, kao što u predgovoru za ovu knjigu kaže Ivan Tasovac, teško da ćete nekog moći da nahranite spremajući jela iz Novačićeve kuhinje. Ali, ako prihvatimo činjenicu da je humor i te kako hranljiv za dušu, onda i Novačićeva eks-ju kujna ima svašta zdravo da ponudi.

Autor je, na tragu svoje prethodne knjige, „SFRJ za ponavljače”, nastavio da, uz dozu nostalgije, ironije i humora, evocira uspomene na veliku zemlju. Ovoga puta kroz recepte, verovatno zato što se u Jugoslaviji jela kalorična hrana, bilo da su u pitanju radnici, seljaci ili poštena inteligencija. Mnogi Jugosloveni su otišli u inostranstvo, uključujući i Novačića, koji se skrasio u Irskoj, pa otud i naziv „emigrantski” u naslovu.

Šta se nudi na meniju Dejana Novačića? Knjiga je, kao i svaki kuvar, podeljena na recepte za doručak, ručak, večeru i užinu. Recimo, za sportski doručak, pod nazivom „Kafa i cigarete” sastojci za pripremu su nes-kafe i pakla cigareta. Svaki recept prati i anegdota pa se tu može pročitati da su Jugosloveni duvanili za medalju, pa su Makedonci pušili „vardar”, Hrvati „opatiju”, a Srbi „moravu”. Zanimljiva je i priprema za ovaj jugoslovenski fruštuk: „Iskašljati se u umivaonik i oteturati u kuhinju”.

Zatim, tu je i doručak koji je, po Novačiću, oduševio čak i Brema Stokera, autora „Drakule”. On je, naime, imao priliku da u slavonskom gradu Bjelovaru proba krvavice.

Za ručak se u Jugoslaviji jela i partizanska proja „Mirko i Slavko”, pa lovački paprikaš „dedino unuče” („Ono što je za englesku kraljicu bio lov na lisice, to je za druga Tita bio lov na divlje svinje”, prenosi Novačić), natur-šnicla „Vojko i Savle”, što asocira na čuvenu humoresku–pamflet koja je štampana u „Politici”, i tako dalje.

Za večeru su Jugosloveni voleli, a i danas ljudi sa prostora eks-ju vole, da pojedu lički kupus po purgerski, ili Karađorđevu šniclu, za koju Hrvati kažu da nije srbijansko, već austrijsko jelo. Novačić podseća da su čoveku po kojem je ime dobila čuvena šnicla, epske dužine, glave došli Turci i Srbi zajedno.

Svaki recept sa sobom nosi i jednu priču iz „jugoslovenskih davnina”, pa se u knjizi može pročitati šta se dešavalo prilikom ručka na kojem su prisustvovali Josip Broz Tito i Džemal Bijedić, zašto je svinjska glava odigrala presudnu ulogu u sukobu modernista i pristalica socijalističkog realizma i zašto je Džejms Džojs od Dablina mrzeo više samo Pulu. Što se afrodizijaka tiče, to može da bude i beli luk, koga treba konzumirati pre ljubavnog susreta, da te partnerka ne zaboravi.

Dejan Novačić je rođen 1961. godine u Beogradu. Diplomirao je na Katedri za opštu književnost. Radio je priloge za „Leksikon jugoslavenske mitologije” i kao novinar u redakcijama širom Jugoslavije.

Autor: S. Stamenković
Izvor: Politika